Догодило се на данашњи дан – 31. јул

Данас је петак, 31. јул 2026. године, 212. дан у години. До краја године има још 153 дана.

1489 – Шпански морепловац италијанског порекла Кристифор Колумбо на свом трећем путовању у Нови свет открио је острво које је назвао Тринидад.

1556 – Умро је Игнасио де Лојола, оснивач језуитског реда (Социетас Иесу), основаног 1534. године. У младости је водио активан и распусан живот као професионални војник. Као шпански официр рањен је у борби, након чега је ходочастио у Свету земљу и започео студије теологије у Барселони и на париској Сорбони, где је стекао звање магистра теологије. За генерала (старешину) језуитског реда изабран је 1541. године и ту дужност обављао је до смрти. Израдио је устав језуитског реда и приручник под називом Духовне вежбе за владавину над самим собом.

1684 – У борби против Турака погинуо је Вук Мандушић, уз Стојана Јанковића и Илију Смиљанића један од најомиљенијих јунака ускочке епске поезије.

1784 – Умро је француски филозоф и писац Дени Дидро. Изражено неповерљив према свакој врсти религиозности, био је један од водећих представника просветитељства у предреволуционарној Француској, инспиратор и главни уредник велике француске Енциклопедије, објављене између 1751. и 1772. године у 28 томова. Као противник класичних ауторитета и традиционализма, знатно је утицао на расположење грађанства у борби против Старог режима. У филозофским расправама развијао је материјалистичко-натуралистичке идеје, а у есејима и књижевним делима залагао се за нову културу засновану на строгом рационализму. Дела: Писмо о слепима на поуку онима који виде, Разговор Даламбера и Дидроа, Мисли о тумачењу природе, Даламберов сан, Жак фаталиста, Рамоов синовац, Салони.

1849 – У бици код Шегешвара погинуо је мађарски писац и револуционар српског порекла, мајор мађарске револуционарне војске Шандор Петефи. Рођен је 1823. године као Александар Петровић, од оца Србина и мајке Словакиње. Са 15 година постао је војник. Прве песме написао је као гимназијалац и убрзо постао један од најомиљенијих и најчитанијих мађарских песника. Писао је и новеле, романе и драме. Сматра се симболом мађарског романтизма. Дела: роман Крвниково уже и збирке поезије Изабране песме, Петефијеве песме, Апостол и Витез Јанош.

1886 – Умро је мађарски композитор, пијаниста и диригент Франц Лист, музичар романтичарског опредељења и предводник Нове немачке школе, пијанистички виртуоз који је изградио модерну клавирску технику и знатно утицао на развој европске музике. Створио је симфонијску поему и нову концепцију сонате и концерта. Дела: клавирске композиције Године ходочашћа, Љубавни снови и Соната у х-молу; симфоније Фауст и Данте; симфонијске поеме Прелиди, Мазепа и Тасо; Мађарске рапсодије, као и низ клавирских концерата, ораторијума, миса и соло песама. Написао је више студија и есеја, као и биографију Фредерика Шопена.

1912 – Рођен је амерички економиста Милтон Фридман, добитник Нобелове награде за економију 1976. године и зачетник Чикашке школе економије. Сматрао је да су чврста монетарна политика и потпуно повлачење државе из економије основа стабилне економске политике. Сматра се родоначелником економске концепције неолиберализма. Дела: Студија о квантитативној теорији новца, Програм за монетарну стабилност, Монетарна историја САД 1867–1960, Инфлација: узроци и последице, Долари и дефицити, Оптимална количина новца и Контрареволуција у монетарној политици.

1914 – Вођу француских социјалиста Жана Жореса, који је свим силама настојао да спречи избијање Првог светског рата, убио је шовинистички фанатик. Био је међу ретким европским политичарима који су се доследно залагали за пацифистичку визију света. У француској скупштини залагао се за социјално законодавство и антиклерикалне мере. Године 1904. основао је лист Иманите (Л’Хуманитé), који и данас излази. Дела: Докази (о Драјфусовој афери), Социјалистичке студије, Нова армија и Социјалистичка историја Француске револуције.

1944 – Као пилот савезничког авиона, на борбеном задатку, над Медитераном, погинуо је француски писац Антоан Мари Роже де Сент Егзипери, аутор „Малог принца“, једног од најлепших дечјих романа у светској књижевности. Литерата који је одисао аристократским духом у делима је величао моралну снагу личне жртве и херојства. Дела: „Пошта за Југ“, „Земља људи“, „Ратни пилот“, „Мали принц“.

1954 – Италијанска експедиција коју је предводио Ардито Десио прва је успела да освоји хималајски врх К-2.

1964 – Америчка васионски брод без људске посаде „Ренџер 7“ емитовао је прве снимке тамне стране Месеца.

1919 – У пораженој Немачкој, после Првог светског рата, донет је Вајмарски устав, којим је успостављена република и укинуто царство.

1921 – Рођен је британски правник Питер Бененсон, оснивач међународне организације за заштиту људских права Амнести интернешнел.

1941 – Рајхсмаршал Херман Геринг у Другом светском рату писмено је наложио шефу полиције Рајнхарду Хајдриху да сачини нацрт плана „коначног решења“, еуфемистичког назива за уништење свих припадника јеврејског народа на територијама које је контролисала нацистичка Немачка.

1971 – Амерички астронаути Дејвид Скот и Џејмс Ирвин, чланови мисије Аполо 15, постали су први људи који су се возили површином Месеца. Више од шест часова провели су у вожњи електричним лунарним возилом.

1974 – Ступио је на снагу споразум о прекиду ватре између Турске и Грчке на острву Кипар.

1991 – Председници Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава, Михаил Горбачов и Џорџ Буш, потписали су у Москви споразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета.

1997 – Умро је бивши вијетнамски цар Бао Дај, последњи монарх Вијетнама, који је формално владао земљом под француском колонијалном управом. После четири деценије у избеглиштву умро је у војној болници у Паризу.

2002 – Током посете Мексику, папа Јован Павле ИИ прогласио је за светитеља Хуана Дијега, сељака из 16. века. То је био први случај да је Римокатоличка црква за свеца прогласила особу са америчког континента.

2008 – Умрла је Злата Бартл, творац једног од најпознатијих производа некадашње Југославије – Вегете. У истраживачкој лабораторији „Подравке“ крајем педесетих година 20. века осмислила је тај производ, који је нашао своје место на тржиштима више од 40 земаља и постао синоним за додатак јелима.

2020 – Преминуо је Миодраг Живковић, српски и југословенски скулптор и универзитетски професор. Аутор је бројних монументалних споменика широм Србије и некадашње Југославије, међу којима су споменици у Шумарицама код Крагујевца, на Кадињачи, на Тјентишту, као и Споменик пилотима – браниоцима Београда из 1941. године.

2022 – Погинуо је Ајман ал Завахири, вођа Ал Каиде после смрти Осаме бин Ладена 2011. године, а претходно његов најближи сарадник. Оптуживан је за улогу у бомбашким нападима на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији 1998. године, као и за нападе на Сједињене Америчке Државе 11. септембра 2001, када су авиони које је отела Ал Каида изазвали смрт око 3.000 људи. ФБИ је расписао награду од 25 милиона долара за информације које би довеле до његовог хапшења. Египатски војни суд осудио га је на смрт у одсуству 1999. године. Претходно је одслужио трогодишњу затворску казну због поседовања илегалног оружја. Рођен је 1951. године у Египту, а по образовању је био лекар и хирург.

2024 – Исмаил Ханије, политички лидер Хамаса, убијен је у Техерану. Палестинац, рођен 1962. године у породици избеглица из Ашкелона, у избегличком кампу Шати у Гази, студирао је арапску књижевност на Исламском универзитету у Гази. Исламском студентском блоку, претечи Хамаса, придружио се 1983. године, а за политичког лидера Хамаса изабран је 2017. Од 2019. године живео је у егзилу у Катару. Ханије је један у низу убијених лидера Хамаса, после Јахје Ајаша (1996), Ахмеда Јасина (2004), Абдел Азиза ал Рантисија (2004) и Салеха ал Арурија (2024).