Dogodilo se na današnji dan – 3. avgust

Danas je ponedeljak, 3. avgust, 215. dan 2026. godine. Do kraja godine ima 150 dana.

1. p. n. e. – Kartaginski vojskovođa Hanibal naneo je u Drugom punskom ratu, kod Kane u jugoistočnoj Italiji, strahovit poraz Rimljanima. Njegova brojčano slabija vojska do nogu je potukla rimske legije. Kod Kane je poginulo oko 50.000 rimskih vojnika. Pošto je zatim postalo jasno da više ne postoji vojska koja bi mogla da brani Rim, zavladala je panika. Tada je nastala izreka „Hanibal ante portas“ („Hanibal je pred vratima“). Rimska država tada je izbegla katastrofu samo zahvaljujući mudrosti Fabija Kunktatora.

1347 – Engleski kralj Edvard III zauzeo je u Stogodišnjem ratu francuski grad Kale.

1460 – Škotskog kralja Džejmsa II, koga su savremenici nazivali „Džejms Gnevnog lica“, ubili su Englezi tokom opsade zamka Roksburg.

1492 – Španski moreplovac, najverovatnije italijanskog porekla, Kristofor Kolumbo isplovio je brodom „Santa Marija“ iz španske luke Palos de la Frontera na prvo putovanje „za Indiju“, tokom kojeg je otkrio Ameriku. Verovao je da će pronaći morski put do Indije.

1778 – U Milanu je, posle dve godine gradnje, prema projektu italijanskog arhitekte Đuzepea Pjermarinija, otvorena Milanska skala, jedna od najznačajnijih operskih kuća na svetu.

1792 – U Beču je objavljen prvi broj srpskog lista „Slaveno-serbskija vedomosti“. Pod uticajem Dositeja Obradovića, „Vedomosti“ je pokrenuo Stefan Novaković. Cilj lista bio je širenje „istine o otečestvu i prosvešćeniju roda našega“. List je imao pretplatnike u Pešti, Budimu, Senti, Novom Sadu, Osijeku, Trstu i Veneciji, širom Podunavlja, a prodavan je i u Vlaškoj i Rusiji. U „Vedomostima“ su objavljivani pozivi na prenumeraciju srpskih knjiga, poput „Istorije“ Jovana Rajića. Zapavši u dugove, Novaković je dve godine kasnije prodao štampariju, nakon čega je izlaženje lista obustavljeno.

1872 – Rođen je norveški kralj Hakon VII, koji je vladao od 1905. do smrti 1957. godine. Hakon VII postao je kralj Norveške kada se ta zemlja 1905. odvojila od Švedske i postala suverena država. Odbijanjem da abdicira snažno je uticao na svoje podanike da organizuju Pokret otpora nemačkoj okupaciji tokom Drugog svetskog rata.

1881 – Britanske trupe okupirale su egipatski grad Suec, što je Velikoj Britaniji omogućilo da 1883. godine zaposedne čitavu zonu Sueckog kanala.

1884 – Završen je železnički most u Beogradu na reci Savi, zahvaljujući čemu je narednog meseca puštena u saobraćaj pruga Zemun–Beograd. Srbija se na Berlinskom kongresu 1878. obavezala da će izgraditi železničku mrežu preko svoje teritorije. Prethodnih decenija srpska vlada bila je odlučna da izgradi železnicu, ali nije naišla na podršku kreditora. Most je razaran u oba svetska rata, a zatim je obnavljan.

1902 – Rođen je Dušan Baranin, srpski romansijer i publicista. Završio je Pedagošku školu u Beogradu, gde je, takođe, apsolvirao istoriju. U književnost je stupio zbirkama pripovedaka „Seljaci“ i „Šume padaju“, kao i romanom „Njih troje“. Kasnije su usledile njegove romansirane biografije i istorijski romani, najčešće na temu Srbije 19. veka. Dela: „Zeka Buljubaša“, „Prota Mateja“, „Karađorđe“, „Hajduk Veljko“, „Veliki gospodar“, „Kralj Milan“. Iako mu kritika nije bila sklona, njegova dela uživala su i uživaju veliku popularnost.

1903 – Rođen je tuniski državnik Habib Ben Ali Burgiba, vođa borbe za nezavisnost i prvi predsednik Tunisa od 1957. godine. Godine 1975. proglašen je doživotnim predsednikom, ali je 1987. zbačen s vlasti u državnom udaru.

1914 – Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila rat Francuskoj. Istog dana Belgija je odbacila zahtev Nemačke da njene trupe prođu kroz tu zemlju, a Velika Britanija upozorila je Nemačku da bi invazija na Belgiju bila povod za ulazak Londona u rat.

1924 – Umro je engleski pisac poljskog porekla Džozef Konrad. Po rođenju bio je poljski plemić (Jozef Konrad Korženjovski). U ranoj mladosti dospeo je u Englesku s namerom da postane pomorac. Kao pripadnik britanske trgovačke mornarice, a kasnije i pomorski oficir, 20 godina plovio je širom sveta. Njegova književna dela odlikuju se avanturističkim motivima, ironijom i pesimizmom. Dela: romani „Lord Džim“, „Tajfun“, „Nostromo“, „Tajni agent“, „Pod zapadnim očima“, „Pobeda“, „Srce tame“ (delo koje je poslužilo kao predložak za film „Apokalipsa sada“) i autobiografsko delo „Ogledalo mora“.

1936 – Američki atletičar afričkog porekla Džesi Ovens skokom udalj od 8,06 metara osvojio je prvu od četiri zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Berlinu. Potom je pobedio i u trkama na 100 i 200 metara, kao i u štafeti 4 × 100 metara.

1940 – Litvanija je i formalno postala deo Sovjetskog Saveza pod nazivom Litvanska Sovjetska Socijalistička Republika. Okupacija baltičkih republika bila je sastavni deo sporazuma Staljin–Hitler o podeli Poljske iz 1939. godine. Do Prvog svetskog rata te zemlje vekovima su bile sastavni deo Carske Rusije.

1945 – Svim etničkim Nemcima i Mađarima u Čehoslovačkoj oduzeto je državljanstvo.

1954 – Umrla je francuska književnica Sidoni Gabrijel Kolet, jedna od najuticajnijih francuskih spisateljica 20. veka. U svojim romanima majstorski je oslikavala ženske likove i pozorišnu sredinu, a s mnogo ljubavi pisala je o prirodi i životinjama. Dela: „Klodina u školi“, „Klodina u Parizu“, „Skitnica“, „Sedam životinjskih dijaloga“, „Sido“.

1958 – Američka atomska podmornica „Nautilus“, pod komandom Vilijama Andersona, prva je prošla ispod ledenog pokrivača Severnog pola.

1975 – U Beograd je doputovao predsednik SAD Džerald Ford u dvodnevnu zvaničnu posetu Jugoslaviji, istakavši tom prilikom da politika nesvrstavanja Jugoslavije aktivno doprinosi većem razumevanju među narodima.

1977 – Umro je kiparski arhiepiskop Makarios III, vođa pokreta za nezavisnost Kipra od Velike Britanije i prvi predsednik te mediteranske zemlje od 1960. godine do smrti. Bio je i jedan od istaknutih lidera Pokreta nesvrstanih.

1989 – Ali Akbar Hašemi Rafsandžani preuzeo je dužnost predsednika Irana.

1992 – U Jovanici kod Gornjeg Milanovca otkriveno je bogato arheološko nalazište iz ranog paleolita. Nađeni predmeti pripadaju takozvanoj ašelskoj kulturi.

1994 – Dan posle zahteva Vlade Srbije rukovodstvu Republike Srpske da prihvati mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu, Skupština Republike Srpske odlučila je da konačnu odluku o tome donese narod na referendumu 27. i 28. avgusta, a sutradan je SR Jugoslavija uvela sankcije Srbima u Bosni i Hercegovini i blokadu na Drini.

2000 – Indonežanski državni tužilac formalno je optužio za korupciju bivšeg predsednika Indonezije Suharta.

2002 – Turska skupština ukinula je smrtnu kaznu u nastojanju da zemlju približi Evropskoj uniji.

2005 – Vojna hunta zbacila je s vlasti mauritanskog predsednika Mauju Sida Ahmeda Ulda Taju i imenovala dugogodišnjeg šefa državne policije Elija Ulda Mohameda Vala za novog lidera države.

2006 – Umrla je Elizabet Švarckopf, proslavljeni austrijski sopran svetskog glasa. Svetsku slavu stekla je tumačenjem uloga u operama Mocarta i Štrausa. Pevanjem se aktivno bavila do 1975. godine. Poslednje godine provela je povučeno u svojoj kući u gradu Šrunsu, u najzapadnijoj austrijskoj pokrajini Forarlberg.

2007 – Oko 150 osoba utopilo se u Sijera Leoneu pošto se brod na kojem su se nalazili prevrnuo usled jakih pljuskova na ušću reke Veliki Skarsis u Atlantski okean. Brod sa oko 200 putnika kretao se od prestonice Fritauna ka gradu Rokpuru.

2008 – Umro je ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Na robiju je odveden 1945. godine sa fronta, gde je bio oficir sovjetskih inženjerijskih jedinica. Emigrirao je 1974, a u otadžbinu se vratio nakon dve decenije. U decembru 1998. odbio je najviše državno odlikovanje – Orden Svetog apostola Andreja Prvozvanog, kojim ga je odlikovao Boris Jeljcin, zbog situacije u kojoj se nalazila Rusija. Tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine bio je veoma oštar kritičar politike SAD i NATO-a. Pripovetkom „Jedan dan Ivana Denisoviča“ u književnost je uveo temu Staljinovih logora. Posebno je roman „Arhipelag Gulag“ razobličio mit o „komunističkom raju“. Na osnovu emigrantskog iskustva u Zapadnoj Evropi i SAD ispoljio je i prezir prema sistemu vrednosti savremenog Zapada. Ostala dela: pripovetka „Matrjonini dani“, romani „U krugu prvom“, „Onkološka klinika“, „Avgust Četrnaeste“, „Crveni točak“, „Rusija u provaliji“, kritička autobiografija „Borio se šut s rogatim“, drame „Gozba pobednika“, „Zarobljenici“, „Republika rada“, „Svetlost koja je u tebi“, publicistička dela „Lenjin u Cirihu“ i „Dva veka zajedno“, scenariji „Tenkovi znaju istinu“ i „Parazit“.

2008 – Najmanje 148 hinduističkih hodočasnika poginulo je, a više od 100 je povređeno u stampedu u hramu „Naina Devi“ u severnoj Indiji, pošto je zbog velikog broja hodočasnika okupljenih povodom praznika Šaravan Aštami popustila ograda stepeništa koje vodi do svetilišta smeštenog na uzvišenju, u državi Himačal Pradeš, oko 320 kilometara severno od Nju Delhija. Veliki broj žrtava bio je posledica panike. U istom hramu 1981. godine dogodila se slična tragedija, kada su u stampedu život izgubila 53 vernika.

2017 – Brazilski fudbaler Nejmar potpisao je petogodišnji ugovor o transferu iz Barselone u Pari Sen Žermen, vredan ukupno 222 miliona evra, čime je zvanično postao najskuplji igrač u istoriji fudbala.

2021 – Umro je Miroslav Lazanski, novinar, vojno-politički analitičar i diplomata. Završio je Pravni fakultet u Zagrebu, gde je i započeo novinarsku karijeru. Radio je za „Start“, „Polet“, „Vjesnik“ i „Danas“. Godine 1991. preselio se u Beograd, gde je radio za list „Politika“. Izveštavao je iz Avganistana, Libana, iz Iračko-iranskog rata, tokom operacije „Pustinjska oluja“, iz Zaira i Čečenije. Bio je ambasador Srbije u Moskvi od 2019. godine. Autor je sedam knjiga i više televizijskih serijala.