Догодило се на данашњи дан – 3. август

Данас је понедељак, 3. август, 215. дан 2026. године. До краја године има 150 дана.

1. п. н. е. – Картагински војсковођа Ханибал нанео је у Другом пунском рату, код Кане у југоисточној Италији, страховит пораз Римљанима. Његова бројчано слабија војска до ногу је потукла римске легије. Код Кане је погинуло око 50.000 римских војника. Пошто је затим постало јасно да више не постоји војска која би могла да брани Рим, завладала је паника. Тада је настала изрека „Ханибал анте портас“ („Ханибал је пред вратима“). Римска држава тада је избегла катастрофу само захваљујући мудрости Фабија Кунктатора.

1347 – Енглески краљ Едвард ИИИ заузео је у Стогодишњем рату француски град Кале.

1460 – Шкотског краља Џејмса ИИ, кога су савременици називали „Џејмс Гневног лица“, убили су Енглези током опсаде замка Роксбург.

1492 – Шпански морепловац, највероватније италијанског порекла, Кристофор Колумбо испловио је бродом „Санта Марија“ из шпанске луке Палос де ла Фронтера на прво путовање „за Индију“, током којег је открио Америку. Веровао је да ће пронаћи морски пут до Индије.

1778 – У Милану је, после две године градње, према пројекту италијанског архитекте Ђузепеа Пјермаринија, отворена Миланска скала, једна од најзначајнијих оперских кућа на свету.

1792 – У Бечу је објављен први број српског листа „Славено-сербскија ведомости“. Под утицајем Доситеја Обрадовића, „Ведомости“ је покренуо Стефан Новаковић. Циљ листа био је ширење „истине о отечеству и просвешћенију рода нашега“. Лист је имао претплатнике у Пешти, Будиму, Сенти, Новом Саду, Осијеку, Трсту и Венецији, широм Подунавља, а продаван је и у Влашкој и Русији. У „Ведомостима“ су објављивани позиви на пренумерацију српских књига, попут „Историје“ Јована Рајића. Запавши у дугове, Новаковић је две године касније продао штампарију, након чега је излажење листа обустављено.

1872 – Рођен је норвешки краљ Хакон ВИИ, који је владао од 1905. до смрти 1957. године. Хакон ВИИ постао је краљ Норвешке када се та земља 1905. одвојила од Шведске и постала суверена држава. Одбијањем да абдицира снажно је утицао на своје поданике да организују Покрет отпора немачкој окупацији током Другог светског рата.

1881 – Британске трупе окупирале су египатски град Суец, што је Великој Британији омогућило да 1883. године запоседне читаву зону Суецког канала.

1884 – Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, захваљујући чему је наредног месеца пуштена у саобраћај пруга Земун–Београд. Србија се на Берлинском конгресу 1878. обавезала да ће изградити железничку мрежу преко своје територије. Претходних деценија српска влада била је одлучна да изгради железницу, али није наишла на подршку кредитора. Мост је разаран у оба светска рата, а затим је обнављан.

1902 – Рођен је Душан Баранин, српски романсијер и публициста. Завршио је Педагошку школу у Београду, где је, такође, апсолвирао историју. У књижевност је ступио збиркама приповедака „Сељаци“ и „Шуме падају“, као и романом „Њих троје“. Касније су уследиле његове романсиране биографије и историјски романи, најчешће на тему Србије 19. века. Дела: „Зека Буљубаша“, „Прота Матеја“, „Карађорђе“, „Хајдук Вељко“, „Велики господар“, „Краљ Милан“. Иако му критика није била склона, његова дела уживала су и уживају велику популарност.

1903 – Рођен је туниски државник Хабиб Бен Али Бургиба, вођа борбе за независност и први председник Туниса од 1957. године. Године 1975. проглашен је доживотним председником, али је 1987. збачен с власти у државном удару.

1914 – Немачка је у Првом светском рату објавила рат Француској. Истог дана Белгија је одбацила захтев Немачке да њене трупе прођу кроз ту земљу, а Велика Британија упозорила је Немачку да би инвазија на Белгију била повод за улазак Лондона у рат.

1924 – Умро је енглески писац пољског порекла Џозеф Конрад. По рођењу био је пољски племић (Јозеф Конрад Коржењовски). У раној младости доспео је у Енглеску с намером да постане поморац. Као припадник британске трговачке морнарице, а касније и поморски официр, 20 година пловио је широм света. Његова књижевна дела одликују се авантуристичким мотивима, иронијом и песимизмом. Дела: романи „Лорд Џим“, „Тајфун“, „Ностромо“, „Тајни агент“, „Под западним очима“, „Победа“, „Срце таме“ (дело које је послужило као предложак за филм „Апокалипса сада“) и аутобиографско дело „Огледало мора“.

1936 – Амерички атлетичар афричког порекла Џеси Овенс скоком удаљ од 8,06 метара освојио је прву од четири златне медаље на Олимпијским играма у Берлину. Потом је победио и у тркама на 100 и 200 метара, као и у штафети 4 × 100 метара.

1940 – Литванија је и формално постала део Совјетског Савеза под називом Литванска Совјетска Социјалистичка Република. Окупација балтичких република била је саставни део споразума Стаљин–Хитлер о подели Пољске из 1939. године. До Првог светског рата те земље вековима су биле саставни део Царске Русије.

1945 – Свим етничким Немцима и Мађарима у Чехословачкој одузето је држављанство.

1954 – Умрла је француска књижевница Сидони Габријел Колет, једна од најутицајнијих француских списатељица 20. века. У својим романима мајсторски је осликавала женске ликове и позоришну средину, а с много љубави писала је о природи и животињама. Дела: „Клодина у школи“, „Клодина у Паризу“, „Скитница“, „Седам животињских дијалога“, „Сидо“.

1958 – Америчка атомска подморница „Наутилус“, под командом Вилијама Андерсона, прва је прошла испод леденог покривача Северног пола.

1975 – У Београд је допутовао председник САД Џералд Форд у дводневну званичну посету Југославији, истакавши том приликом да политика несврставања Југославије активно доприноси већем разумевању међу народима.

1977 – Умро је кипарски архиепископ Макариос ИИИ, вођа покрета за независност Кипра од Велике Британије и први председник те медитеранске земље од 1960. године до смрти. Био је и један од истакнутих лидера Покрета несврстаних.

1989 – Али Акбар Хашеми Рафсанџани преузео је дужност председника Ирана.

1992 – У Јованици код Горњег Милановца откривено је богато археолошко налазиште из раног палеолита. Нађени предмети припадају такозваној ашелској култури.

1994 – Дан после захтева Владе Србије руководству Републике Српске да прихвати мировни план Контакт групе за Босну и Херцеговину, Скупштина Републике Српске одлучила је да коначну одлуку о томе донесе народ на референдуму 27. и 28. августа, а сутрадан је СР Југославија увела санкције Србима у Босни и Херцеговини и блокаду на Дрини.

2000 – Индонежански државни тужилац формално је оптужио за корупцију бившег председника Индонезије Сухарта.

2002 – Турска скупштина укинула је смртну казну у настојању да земљу приближи Европској унији.

2005 – Војна хунта збацила је с власти мауританског председника Маују Сида Ахмеда Улда Тају и именовала дугогодишњег шефа државне полиције Елија Улда Мохамеда Вала за новог лидера државе.

2006 – Умрла је Елизабет Шварцкопф, прослављени аустријски сопран светског гласа. Светску славу стекла је тумачењем улога у операма Моцарта и Штрауса. Певањем се активно бавила до 1975. године. Последње године провела је повучено у својој кући у граду Шрунсу, у најзападнијој аустријској покрајини Форарлберг.

2007 – Око 150 особа утопило се у Сијера Леонеу пошто се брод на којем су се налазили преврнуо услед јаких пљускова на ушћу реке Велики Скарсис у Атлантски океан. Брод са око 200 путника кретао се од престонице Фритауна ка граду Рокпуру.

2008 – Умро је руски писац Александар Исајевич Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. године. На робију је одведен 1945. године са фронта, где је био официр совјетских инжењеријских јединица. Емигрирао је 1974, а у отаџбину се вратио након две деценије. У децембру 1998. одбио је највише државно одликовање – Орден Светог апостола Андреја Првозваног, којим га је одликовао Борис Јељцин, због ситуације у којој се налазила Русија. Током НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године био је веома оштар критичар политике САД и НАТО-а. Приповетком „Један дан Ивана Денисовича“ у књижевност је увео тему Стаљинових логора. Посебно је роман „Архипелаг Гулаг“ разобличио мит о „комунистичком рају“. На основу емигрантског искуства у Западној Европи и САД испољио је и презир према систему вредности савременог Запада. Остала дела: приповетка „Матрјонини дани“, романи „У кругу првом“, „Онколошка клиника“, „Август Четрнаесте“, „Црвени точак“, „Русија у провалији“, критичка аутобиографија „Борио се шут с рогатим“, драме „Гозба победника“, „Заробљеници“, „Република рада“, „Светлост која је у теби“, публицистичка дела „Лењин у Цириху“ и „Два века заједно“, сценарији „Тенкови знају истину“ и „Паразит“.

2008 – Најмање 148 хиндуистичких ходочасника погинуло је, а више од 100 је повређено у стампеду у храму „Наина Деви“ у северној Индији, пошто је због великог броја ходочасника окупљених поводом празника Шараван Аштами попустила ограда степеништа које води до светилишта смештеног на узвишењу, у држави Химачал Прадеш, око 320 километара северно од Њу Делхија. Велики број жртава био је последица панике. У истом храму 1981. године догодила се слична трагедија, када су у стампеду живот изгубила 53 верника.

2017 – Бразилски фудбалер Нејмар потписао је петогодишњи уговор о трансферу из Барселоне у Пари Сен Жермен, вредан укупно 222 милиона евра, чиме је званично постао најскупљи играч у историји фудбала.

2021 – Умро је Мирослав Лазански, новинар, војно-политички аналитичар и дипломата. Завршио је Правни факултет у Загребу, где је и започео новинарску каријеру. Радио је за „Старт“, „Полет“, „Вјесник“ и „Данас“. Године 1991. преселио се у Београд, где је радио за лист „Политика“. Извештавао је из Авганистана, Либана, из Ирачко-иранског рата, током операције „Пустињска олуја“, из Заира и Чеченије. Био је амбасадор Србије у Москви од 2019. године. Аутор је седам књига и више телевизијских серијала.