Догодило се на данашњи дан – 10. август

Данас је понедељак, 10. август, 222. дан 2026. године. До краја године остала су 143 дана.

955. – Војска немачког цара Отона И потукла је Мађаре у бици на Леху. Победа је имала велики значај у историји Европе, пошто је Отон њоме зауставио до тада непоражене Мађаре, који су претходних деценија харали Европом.

1627. – Француски кардинал Арман Ришеље отпочео је, на челу краљевских трупа, опсаду Ла Рошела, упоришта хугенота, односно француских протестаната калвиниста. Град је заузет 14 месеци касније.

1675. – На основу налога енглеског краља Чарлса ИИ положен је камен темељац Краљевске опсерваторије у јужном лондонском предграђу Гринич, преко којег данас пролази нулти, односно гринички меридијан. Стандардизација везана за меридијане утврђена је тек 1884. године. Опсерваторија је изграђена ради проучавања положаја звезда, што је било посебно значајно за навигацију и поморство. За првог краљевског астронома и шефа опсерваторије постављен је Џон Флемстид.

1810. – Рођен је гроф Камило Бенсо Кавур, заслужан за уједињење Италије под Савојском династијом. У савезу са царем Наполеоном ИИИ, као министар Пијемонта, односно Сардиније, ратовао је против Аустрије, која је као поражена изгубила Ломбардију. Помагао је италијанске родољубе у централној Италији и акцију Ђузепеа Гарибалдија на југу земље, чиме је допринео уједињењу и настанку Краљевине Италије. Уједињење је заокружено припајањем Венеције 1866. и Рима 1870. године, упркос противљењу папе.

1842. – У Британији је донет закон којим је забрањен рад деце млађе од 10 година у поѕемним коповима рудника.

1865. – Рођен је руски композитор Александар Константинович Глазунов, изразити симфоничар и један од последњих следбеника руске националне школе. Његова дела обухватају симфонијску поему „Стењка Разин“, балет „Рајмонда“, симфоније, два клавирска концерта, концерт за саксофон, камерну музику и соло песме.

1895. – Рођен је Владимир Велмар Јанковић, српски књижевник, драмски писац, критичар и психолог. Школовао се у Будимпешти, као стипендиста Текелијанума, и у Загребу. У међуратном периоду био је виши чиновник Министарства просвете, секретар Уметничког одељења, а потом и начелник. Током Другог светског рата био је помоћник Велибора Јонића, министра просвете у влади Милана Недића. Након рата живео је као емигрант у Шпанији под именом Вукмир, где је водио центар за ментално здравље „Ореxис“. Његова дела обухватају студије „Поглед с Калемегдана“ и „Духовна криза данашњице“, драме „Светла у ноћи“, „Робови“, „Срећа А.Д.“, „Државни непријатељ број 3“ и „Грађанска комедија“, као и научна дела из области психологије: „Психологија животног опредељења“, „Човек пред самим собом“ и „Емоције и патње“.

1904. – Руска флота претрпела је у Руско-јапанском рату тешке губитке у борби против јапанске ратне морнарице, приликом покушаја да се пробије из блокиране луке Порт Артур.

1913. – У Букурешту су Србија, Грчка и Румунија потписале Уговор о миру са пораженом Бугарском, којим је окончан Други балкански рат. Рат је почео крајем јуна 1913. године нападом Бугарске, без објаве рата, на Србију и Грчку. Узрок сукоба било је инсистирање Бугарске да добије знатно веће територијално проширење од осталих чланица Балканског савеза. Букурештанским миром Србији је припала територија данашње Северне Македоније, коју је српска војска претходно ослободила у Првом балканском рату.

1914. – Француска је у Првом светском рату објавила рат Аустроугарској.

1945. – Јапан је у Другом светском рату понудио савезницима предају, под условом да цар Хирохито задржи престо.

1945. – На трећем заседању, одржаном у Београду, АВНОЈ се прогласио Привременом народном скупштином Демократске Федеративне Југославије. Истог дана усвојен је и Закон о бирачким списковима и донета одлука о праву гласа жена и омладине старије од 18 година.

1983. – Умро је српски филмски режисер Војислав Нановић, један од пионира српског и југословенског филма после Другог светског рата. Снимио је низ документарних и осам играних филмова, међу којима су „Три корака у празно“, „Циганка“ и „Чудотворни мач“.

1990. – Шефови арапских држава су већином гласова, са 12 гласова за и осам против, осудили ирачку окупацију Кувајта, који је Ирак историјски сматрао саставним делом своје земље. Истог дана ирачки председник Садам Хусеин позвао је све муслимане да отпочну „џихад“, односно свети рат, против страних трупа и, како је рекао, корумпираних арапских влада.

1994. – Књижевница Таслима Насрин, суочена са претњама исламских фундаменталиста у Бангладешу да ће бити убијена, избегла је у Шведску.

1995. – Двојица зетова ирачког председника Садама Хусеина, заједно са његовим кћеркама, побегла су у суседни Јордан, где им је краљ Хусеин дао политички азил.

1998. – Принц Ел Мухтади Била, старији син брунејског султана Хасана Болкије, проглашен је за престолонаследника.

1999. – Војници Кфора на Косову и Метохији ухапсили су 78 Албанаца због паљења кућа и пљачке имовине неалбанског становништва, напада на цивиле и нелегалног ношења оружја и униформи са ознакама тадашње ОВК.

1999. – Шура, илегални исламски савет, једнострано је у Грозном, главном граду Чеченије, прогласила независност суседног Дагестана и затражила од свих немуслимана да напусте ту руску аутономну републику.

2001. – У терористичком нападу на путнички воз јужно од Луанде, главног града Анголе, припадници побуњеничког покрета УНИТА убили су најмање 252 особе.

2003. – Командант Међународне свемирске станице Јуриј Маленченко, који се у том тренутку налазио у космосу, и његова „земаљска вереница“ Јекатерина Дмитријева постали су први „свемирски пар“. Она је судбоносно „да“ изговорила на Земљи.

2006. – Најмање 30 особа је погинуло, а 60 је повређено када је на пијаци у близини шиитског светилишта у Наџафу бомбаш самоубица активирао експлозив којим је био опасан. До експлозије је дошло у близини џамије имама Алија, где се налази гробница зета пророка Мухамеда и једно од најпоштованијих светилишта шиита.

2008. – Умро је Ајсак Хејс, амерички соул музичар, певач, композитор и аутор песама. Његова најпознатија нумера била је тема из филма „Шафт“, за коју је 1972. године добио „Греми“, као и Оскара за најбољу оригиналну музику за филм. Хејс је деценијама значајно утицао на „црну“ музику у САД, од соул хитова шездесетих, преко диско музике седамдесетих, до филмске и реп музике осамдесетих и деведесетих година. Свирао је за Отиса Рединга и друге славне музичаре. Албумом „Хот Буттеред Соул“ из 1969. године постао је звезда. Године 2002. уврштен је у Рокенрол хол славних. Бавио се и глумом, а, између осталог, позајмљивао је глас у анимираној ТВ серији „Соутх Парк“.

2009. – Умро је Алекс Драгнић, амерички слависта и политиколог српског порекла, универзитетски професор, академик и стручњак за бившу Југославију. Вишедеценијски професор Универзитета Вандербилт, широј јавности постао је познат 1954. године по објављивању књиге „Титова обећана земља“, након службовања у амбасади САД у Београду од 1947. до 1950. године. Током Другог светског рата био је аналитичар за спољне послове у Одељењу за стратешке службе, претечи Централне обавештајне агенције (ЦИА). Предавао је и на универзитетима Вашингтон и Ли, био истраживач-сарадник при Хуверовом институту, као и дугогодишњи потпредседник Америчког удружења за политичке науке.

2013. – У Индонезији, на острву Палуе, прорадио је вулкан Рокатенда. После првих жртава уследила је евакуација хиљада становника тог острва, смештеног у провинцији Источна Нуса Тенгара. У Индонезији постоје десетине повремено активних вулкана, међу којима је један од најопаснијих Мерапи, у централном делу острва Јава. У низу великих ерупција тог вулкана 2010. године погинуло је више од 350 особа.

2013. – У серији од чак 12 бомбашких напада у претежно шиитским четвртима Багдада убијено је 57 особа, док је више од 100 људи повређено. Црни биланс терористичких напада тог дана широм Ирака био је 77 мртвих и око 200 повређених.

2017. – Отворена је прва ИКЕА у Србији. Робна кућа ИКЕА „Београд Исток“, површине 33.437 квадратних метара, код Бубањ Потока, свечано је отворена у присуству председника Србије Александра Вучића.

2023. – Српска атлетичарка Адриана Вилагош освојила је златну медаљу у бацању копља на Европском првенству за старије јуниоре, одржаном у Израелу. Другу златну медаљу за Србију на том првенству обезбедила је хицем у четвртој серији, дужине 58,38 метара. Вилагош је претходно освојила два светска јуниорска злата, једно европско сребро, као и сениорско сребро на Европском првенству претходне године.

2024. – Приликом напада на школу Ал Табеин, на северу Појаса Газе, погинуло је најмање 80 Палестинаца, док су према другим подацима страдале 93 особе, а 47 је рањено. У школи су били смештени расељени. Према тврдњама израелске војске (ИДФ), погођен је командни центар Хамаса.