Dogodilo se na današnji dan – 10. avgust

Danas je ponedeljak, 10. avgust, 222. dan 2026. godine. Do kraja godine ostala su 143 dana.

955. – Vojska nemačkog cara Otona I potukla je Mađare u bici na Lehu. Pobeda je imala veliki značaj u istoriji Evrope, pošto je Oton njome zaustavio do tada neporažene Mađare, koji su prethodnih decenija harali Evropom.

1627. – Francuski kardinal Arman Rišelje otpočeo je, na čelu kraljevskih trupa, opsadu La Rošela, uporišta hugenota, odnosno francuskih protestanata kalvinista. Grad je zauzet 14 meseci kasnije.

1675. – Na osnovu naloga engleskog kralja Čarlsa II položen je kamen temeljac Kraljevske opservatorije u južnom londonskom predgrađu Grinič, preko kojeg danas prolazi nulti, odnosno grinički meridijan. Standardizacija vezana za meridijane utvrđena je tek 1884. godine. Opservatorija je izgrađena radi proučavanja položaja zvezda, što je bilo posebno značajno za navigaciju i pomorstvo. Za prvog kraljevskog astronoma i šefa opservatorije postavljen je Džon Flemstid.

1810. – Rođen je grof Kamilo Benso Kavur, zaslužan za ujedinjenje Italije pod Savojskom dinastijom. U savezu sa carem Napoleonom III, kao ministar Pijemonta, odnosno Sardinije, ratovao je protiv Austrije, koja je kao poražena izgubila Lombardiju. Pomagao je italijanske rodoljube u centralnoj Italiji i akciju Đuzepea Garibaldija na jugu zemlje, čime je doprineo ujedinjenju i nastanku Kraljevine Italije. Ujedinjenje je zaokruženo pripajanjem Venecije 1866. i Rima 1870. godine, uprkos protivljenju pape.

1842. – U Britaniji je donet zakon kojim je zabranjen rad dece mlađe od 10 godina u podzemnim kopovima rudnika.

1865. – Rođen je ruski kompozitor Aleksandar Konstantinovič Glazunov, izraziti simfoničar i jedan od poslednjih sledbenika ruske nacionalne škole. Njegova dela obuhvataju simfonijsku poemu „Stenjka Razin“, balet „Rajmonda“, simfonije, dva klavirska koncerta, koncert za saksofon, kamernu muziku i solo pesme.

1895. – Rođen je Vladimir Velmar Janković, srpski književnik, dramski pisac, kritičar i psiholog. Školovao se u Budimpešti, kao stipendista Tekelijanuma, i u Zagrebu. U međuratnom periodu bio je viši činovnik Ministarstva prosvete, sekretar Umetničkog odeljenja, a potom i načelnik. Tokom Drugog svetskog rata bio je pomoćnik Velibora Jonića, ministra prosvete u vladi Milana Nedića. Nakon rata živeo je kao emigrant u Španiji pod imenom Vukmir, gde je vodio centar za mentalno zdravlje „Orexis“. Njegova dela obuhvataju studije „Pogled s Kalemegdana“ i „Duhovna kriza današnjice“, drame „Svetla u noći“, „Robovi“, „Sreća A.D.“, „Državni neprijatelj broj 3“ i „Građanska komedija“, kao i naučna dela iz oblasti psihologije: „Psihologija životnog opredeljenja“, „Čovek pred samim sobom“ i „Emocije i patnje“.

1904. – Ruska flota pretrpela je u Rusko-japanskom ratu teške gubitke u borbi protiv japanske ratne mornarice, prilikom pokušaja da se probije iz blokirane luke Port Artur.

1913. – U Bukureštu su Srbija, Grčka i Rumunija potpisale Ugovor o miru sa poraženom Bugarskom, kojim je okončan Drugi balkanski rat. Rat je počeo krajem juna 1913. godine napadom Bugarske, bez objave rata, na Srbiju i Grčku. Uzrok sukoba bilo je insistiranje Bugarske da dobije znatno veće teritorijalno proširenje od ostalih članica Balkanskog saveza. Bukureštanskim mirom Srbiji je pripala teritorija današnje Severne Makedonije, koju je srpska vojska prethodno oslobodila u Prvom balkanskom ratu.

1914. – Francuska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Austrougarskoj.

1945. – Japan je u Drugom svetskom ratu ponudio saveznicima predaju, pod uslovom da car Hirohito zadrži presto.

1945. – Na trećem zasedanju, održanom u Beogradu, AVNOJ se proglasio Privremenom narodnom skupštinom Demokratske Federativne Jugoslavije. Istog dana usvojen je i Zakon o biračkim spiskovima i doneta odluka o pravu glasa žena i omladine starije od 18 godina.

1983. – Umro je srpski filmski režiser Vojislav Nanović, jedan od pionira srpskog i jugoslovenskog filma posle Drugog svetskog rata. Snimio je niz dokumentarnih i osam igranih filmova, među kojima su „Tri koraka u prazno“, „Ciganka“ i „Čudotvorni mač“.

1990. – Šefovi arapskih država su većinom glasova, sa 12 glasova za i osam protiv, osudili iračku okupaciju Kuvajta, koji je Irak istorijski smatrao sastavnim delom svoje zemlje. Istog dana irački predsednik Sadam Husein pozvao je sve muslimane da otpočnu „džihad“, odnosno sveti rat, protiv stranih trupa i, kako je rekao, korumpiranih arapskih vlada.

1994. – Književnica Taslima Nasrin, suočena sa pretnjama islamskih fundamentalista u Bangladešu da će biti ubijena, izbegla je u Švedsku.

1995. – Dvojica zetova iračkog predsednika Sadama Huseina, zajedno sa njegovim kćerkama, pobegla su u susedni Jordan, gde im je kralj Husein dao politički azil.

1998. – Princ El Muhtadi Bila, stariji sin brunejskog sultana Hasana Bolkije, proglašen je za prestolonaslednika.

1999. – Vojnici Kfora na Kosovu i Metohiji uhapsili su 78 Albanaca zbog paljenja kuća i pljačke imovine nealbanskog stanovništva, napada na civile i nelegalnog nošenja oružja i uniformi sa oznakama tadašnje OVK.

1999. – Šura, ilegalni islamski savet, jednostrano je u Groznom, glavnom gradu Čečenije, proglasila nezavisnost susednog Dagestana i zatražila od svih nemuslimana da napuste tu rusku autonomnu republiku.

2001. – U terorističkom napadu na putnički voz južno od Luande, glavnog grada Angole, pripadnici pobunjeničkog pokreta UNITA ubili su najmanje 252 osobe.

2003. – Komandant Međunarodne svemirske stanice Jurij Malenčenko, koji se u tom trenutku nalazio u kosmosu, i njegova „zemaljska verenica“ Jekaterina Dmitrijeva postali su prvi „svemirski par“. Ona je sudbonosno „da“ izgovorila na Zemlji.

2006. – Najmanje 30 osoba je poginulo, a 60 je povređeno kada je na pijaci u blizini šiitskog svetilišta u Nadžafu bombaš samoubica aktivirao eksploziv kojim je bio opasan. Do eksplozije je došlo u blizini džamije imama Alija, gde se nalazi grobnica zeta proroka Muhameda i jedno od najpoštovanijih svetilišta šiita.

2008. – Umro je Ajsak Hejs, američki soul muzičar, pevač, kompozitor i autor pesama. Njegova najpoznatija numera bila je tema iz filma „Šaft“, za koju je 1972. godine dobio „Gremi“, kao i Oskara za najbolju originalnu muziku za film. Hejs je decenijama značajno uticao na „crnu“ muziku u SAD, od soul hitova šezdesetih, preko disko muzike sedamdesetih, do filmske i rep muzike osamdesetih i devedesetih godina. Svirao je za Otisa Redinga i druge slavne muzičare. Albumom „Hot Buttered Soul“ iz 1969. godine postao je zvezda. Godine 2002. uvršten je u Rokenrol hol slavnih. Bavio se i glumom, a, između ostalog, pozajmljivao je glas u animiranoj TV seriji „South Park“.

2009. – Umro je Aleks Dragnić, američki slavista i politikolog srpskog porekla, univerzitetski profesor, akademik i stručnjak za bivšu Jugoslaviju. Višedecenijski profesor Univerziteta Vanderbilt, široj javnosti postao je poznat 1954. godine po objavljivanju knjige „Titova obećana zemlja“, nakon službovanja u ambasadi SAD u Beogradu od 1947. do 1950. godine. Tokom Drugog svetskog rata bio je analitičar za spoljne poslove u Odeljenju za strateške službe, preteči Centralne obaveštajne agencije (CIA). Predavao je i na univerzitetima Vašington i Li, bio istraživač-saradnik pri Huverovom institutu, kao i dugogodišnji potpredsednik Američkog udruženja za političke nauke.

2013. – U Indoneziji, na ostrvu Palue, proradio je vulkan Rokatenda. Posle prvih žrtava usledila je evakuacija hiljada stanovnika tog ostrva, smeštenog u provinciji Istočna Nusa Tengara. U Indoneziji postoje desetine povremeno aktivnih vulkana, među kojima je jedan od najopasnijih Merapi, u centralnom delu ostrva Java. U nizu velikih erupcija tog vulkana 2010. godine poginulo je više od 350 osoba.

2013. – U seriji od čak 12 bombaških napada u pretežno šiitskim četvrtima Bagdada ubijeno je 57 osoba, dok je više od 100 ljudi povređeno. Crni bilans terorističkih napada tog dana širom Iraka bio je 77 mrtvih i oko 200 povređenih.

2017. – Otvorena je prva IKEA u Srbiji. Robna kuća IKEA „Beograd Istok“, površine 33.437 kvadratnih metara, kod Bubanj Potoka, svečano je otvorena u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

2023. – Srpska atletičarka Adriana Vilagoš osvojila je zlatnu medalju u bacanju koplja na Evropskom prvenstvu za starije juniore, održanom u Izraelu. Drugu zlatnu medalju za Srbiju na tom prvenstvu obezbedila je hicem u četvrtoj seriji, dužine 58,38 metara. Vilagoš je prethodno osvojila dva svetska juniorska zlata, jedno evropsko srebro, kao i seniorsko srebro na Evropskom prvenstvu prethodne godine.

2024. – Prilikom napada na školu Al Tabein, na severu Pojasa Gaze, poginulo je najmanje 80 Palestinaca, dok su prema drugim podacima stradale 93 osobe, a 47 je ranjeno. U školi su bili smešteni raseljeni. Prema tvrdnjama izraelske vojske (IDF), pogođen je komandni centar Hamasa.