Владан Петров: Судство се мора заштитити од политике, али не и отргнути од Устава и државе

Председник Уставног суда Србије и професор Правног факултета Универзитета у Београду Владан Петров изјавио је да се судство мора заштитити од политике, али не и отргнути од Устава и државе, као и да би разрешење требало да буде санкција за судије које су прекршиле забрану политичког деловања и које се јавно декларишу као противници актуелне власти, а многи су, како је рекао, уз њену помоћ напредовали на функцијама.

„У питању је сукоб интереса који мора и може бити санкционисан губитком судијске функције. Проблем је само у томе ‘што врана врани очи не вади’. Принципу некажњавања комплементаран је манир јавног незамерања. Високи савет судства, састављен од ‘преамандманских’ судија и ‘постамандманских’ истакнутих правника, није постао довољно компактан орган ширег друштвеног ауторитета да би смогао снаге да изрекне појединачну санкцију судији-политичару. Ништа се не би добило ни повратком на старо, у скупштини. Тек тамо би питања судијског статуса постала предмет политичке трговине. Судство се мора заштитити од такве политике, али не и отргнути од Устава и државе“, рекао је Петров у интервјуу за Политику.

Он је истакао да је пропуштена прилика још деведесетих година прошлог века да се судство реформише тако да постане довољно независна и ауторитативна грана власти. „Каснији покушаји, нарочито она, у европским оквирима, скандалозна реформа правосуђа од 2008. до 2010, својеврсна лустрација за тадашњу власт неподобних судија и тужилаца, оставила је дугорочно штетне последице. Она је праћена и појавом ‘органског’ везивања немалог броја судија за невладине организације сумњивих извора финансирања и антидржавног политичког деловања. Поједини чланови тих организација, као што је ЦЕПРИС, позивају се на некакву недодирљивост судијске функције, али је управо они багателишу својим отворено политичким деловањем“, рекао је Петров.

Упитан да ли се као члан Венецијанске комисије осећа бар делом одговорним за „отето“ правосуђе, Петров је рекао да му спочитавају да је био стручни пројектант уставних промена које су омогућиле „отимање“ правосуђа од државе, а да се сада њих одриче, а он се заправо поноси уставним оквиром који су поставили за независно судство и самостално јавно тужилаштво-

„У Венецијанску комисију ме нису именовали странци, него моја држава, односно Влада Србије. Тамо сам од почетка уживао известан углед, јер су они изгледа боље упознати са мојом научном и стручном биографијом и квалитетима него неки овде. Тај углед, међутим, имао је извориште и у доброј међународној позиционираности наше државе, поготово у време када сам 2021. године постао њихов члан“, рекао је Петров.

Додао је да о правосудним законима из 2023. има начелно позитивно мишљење, објашњавајући да није учествовао у њиховом писању, али је касније у њиховој примени уочио извесне недостатке због којих сматра оправданим њихову измену у једном транспарентном и инклузивном процесу. Указао је да је један део Високог савета тужилаштва, на челу са председником Савета, направио читав низ тешких процедуралних и материјалних неуставности који је приморао Уставни суд да прогласи ништавим решења тог органа по приговорима и наложи да се избори за изборне чланове ВСТ-а понове на оним местима где су уложени приговори.

„Уместо да ВСТ у свему поступи по одлуци Уставног суда, овај орган се на одлуку номинално позвао, али ју је протумачио као прилику да ‘игра пингпонг’ са Уставним судом. Уставни суд је још једанпут реаговао одбацивши жалбе на ново решење ВСТ-а које је морало искључиво да послужи извршењу одлуке Уставног суда, а не новом кругу одлучивања пред овим органом. У истом дану када је Уставни суд одбацио жалбе двоје тужилаца и Европски суд за људска права је одбацио њихову представку против министра правде и Уставног суда. Комплементарним деловањем две највише институције за заштиту права, Уставног суда, на националном, и ЕСЉП-а, на међународном нивоу, случај је окончан тако да се избори морају поновити. Потом је уследила оставка једног броја чланова и заменика чланова Изборне комисије ВСТ-а, иако је било логично да већ након прве одлуке Уставног суда оставку поднесе председник савета који је узурпирао овлашћења колегијалног органа“, објашњава Петров.

Додао је да се озбиљни конфликт у самом ВСТ-у, у који се покушава увући и Уставни суд, мора разрешити без одлагања, враћањем савета у оквире Устава и закона и транспарентним институционалним дијалогом чланова тог органа.