Талични Том 22-25: Легенда која траје

Ускоро осамдесетогодишњак, а ипак вечно млад, Талични Том један је од оних јунака чије име знају људи широм света и који је током своје историје преживео свашта, па и смрт свог аутора.

Талични Том настао је из пера аутора Мориса де Бевера, који га је прво сам и писао и цртао, потом заједно са Ренеом Госинијем, а онда и са неколицином других аутора.

Све ове фазе обухваћене су у оквиру целокупне колекције Томових авантура, које издаје Чаробна књига, а у овом тексту биће речи о књигама 22, 23, 24 и 25.

То је тренутак пред крај самог Морисовог живота, када је радио са Летиржијем, Фошом, де Грутом и Нордманом, али уз један бонус – епизоду коју је радио са Госинијем, а која је објављена тек много година касније у односу на то када је настала.

Књига број 22 доноси епизоде „Бела Стар“, „Клондајк“ и „Оклахома Џим“, а трећа од њих је још једна авантура Таличног Тома.

У броју 23 су „ОК корал“, „Марсел Далтон“ и „Пророк“, и овде се двотрећински ради о Далтонима, али са малим преокретом у виду стрица који је потпуна контра браћи.

Број 24 је последњи који у себи доноси Морисове епизоде, а чине га „Сликар“, „Легенда о Дивљем западу“ и „Битка за пиринач“.

А број 25 је већ једно потпуно ново доба, када серијал Талични Том преузимају Ашде и Жера, а ту су епизоде „Лепа провинција“, „Омча око врата“ и „Човек из Вашингтона“.

Добра вест за све љубитеље серијала јесте да са ове дистанце можемо да кажемо да је овај двојац серијал преузео и наставио са пуним компетенцијама.

Визуелни идентитет је задржан и не примећује се велика разлика у односу на претходне епизоде, чак и ако их читате у низу, као ја.

Узимају се историјски тренуци, у њих се умећу личности из модерне поп-културе, а хумор је одличан и неоптерећујући.

Делује да само има више текста у облачићима него раније, али свако ко је икада читао Таличног Тома осећаће као да је срео старог пријатеља.

Оно што је донекле слично са Астериксом, још једним серијалом који је настављен након смрти оригиналних аутора, јесте тенденција да се радња одвија и преко границе, у овом случају у Канади.

И још једна битна ставка је да Талични Том након смрти аутора не мења своју личност, остаје каубој бржи од своје сенке, који покушава да све реши разговором, али по потреби запуца.

Он је и даље спона између многобројних индијанских племена са једне и „цивилизованог света“ са друге стране, а све то у тренутку када делује да је напредак незаустављив и да се губи онај стари, добри Дивљи запад.

Али се шарм усамљеног каубоја не губи и све епизоде у ове четири књиге могу да служе и као почетна тачка за упознавање серијала, али и као инспирација за откривање неких занимљивих историјских чињеница.