ПРОПАСТ! ЗА САМО ПЕТ ГОДИНА БЕОГРАДСКИ УНИВЕРЗИТЕТ ПОД ПОЛИТИЧАРЕМ ЂОКИЋЕМ ПАО ЗА ЧАК 39 МЕСТА: „Шта би се десило ако би успео да се дочепа државне функције?“

За мање од пет година „владавине“ ректора Владана Ђокића Београдским универзитетом (БУ), ова некада славна институција са традицијом дугом 187 година, пала је за чак 39 места на листи Глобал 2000 Центра за високо рангирање универзитета (ЦWУР), која поред Шангајске представља најважнију листу рангирања универзитета на свету!

Наиме, према последњем истраживању ЦWУР из 2025. године, БУ се налазио на 387. месту овог престижне листе, док је 2021. када је Ђокић први пут изабран за ректора, био на 348 месту и од тада сваке године бележи стабилан пад на овој ранг листи.

За разлику од других истраживања, рангирање ЦWУР се не фокусира само на научне резултате и податке које достављају сами факултети, већ на сам квалитет образовања и успех који постижу свршени студенти Универзитета, али и утицај који имају у глобалном пословном свету. Према ЦWУР кључни елементи за рангирање Универзитет су квалитет образовања, запосленост алумниста, квалитет факултета и истраживачки учинак.

Под вођством Ђокића, ситуација није ништа боље ни ако се погледа Шангајска листа, где је пре само 10 година Београдски универзитет био између 201. и 300 места што је био историјски успех, док се данас грчевито бори да остане у групи од 401 до 500 места! У међувремену, регионални конкуренти попут Загребачког универзитета почели су и да нас претичу у неким од кључних дисциплина попут науке о храни и технологији.

Најмрачнију потврду овог пропадања дао је председник Србије Александар Вучић, употребивши термин „образовни геноцид!“ јер је у 2025. години на Београдском универзитету дипломирало чак 11.494 људи мање него раније, што представља катастрофу националних размера.

Професор Факултета полтичких наука Милан Петричковић говори за Курир да је очигледно да је са доласком проф Ђокића на чело БУ кренула његова деградација у сваком смислу.

– Ако погледамо било коју релевантну листу која се бави верификацију научног степена напредовања и квалитета образовања јасно је да је Београдски универзитет и генерално високо образовање у Србији у процесу деградације и енормног пада. Кључни фактор који је томе допринео, садржан је у злоупотреби примарне функције факултета која је васпитна, научна и образовна. Оног момента када су факултете, ректор Ђокић и поједине друге фигуре, почеле да злоупотребљевају у своје политичке сврхе и да крше закон, наравно да је квалитет почео стрмоглаво да пада. Инструметализација и агитација студента у сврху њихове политичке агенде одразила се и на свим глобалним релевантним листама и у егзактним бројкама – говори Петричковић и додаје да је „садашњи ректор упропастио Београдски универзитет“:

– Не треба много логике да се претпостави шта би се десило ако би Ђокић успео некако да се дочепа водећих функција у држави! Јасно је какве би поразне резултате та персона имала ако би била на некој још већој функцији. Како би могао да води државу ако је успео да упопасти Београдски универзитет, високообразону институцију стару скоро два века коју је некекада била уважавана свуда у свету? 

Патрик Дрид декан Факултета спорта и физичког васпитања, казао је за Курир да овакав пад на 387 место на ранг листи није случајан и да за њега очигледно постоји тренд.

– Ово очигледно није неки изузетак или пролазна слабост, а тај тренд пада можда није толико нагли али се повећава из године у годину, а посебно у последњих пар година. Интересантно је да је ниво финансирања научних истраживања значајно порасто током претходних година и, уместо да самим тим порасте и квалитет истаживања ми имамо пад. То је ппросто чудно. Испада да неки људи добијају више пара а раде све мање и то ће морати да се мења. Министарство науке и технолошког развоја, издваја све више средстава за факултете, али у расподели тог новца су се посебно форисирали рецимо Филозофски факултет у Београду и Нишу, чији су резулатати безначајни у научном смислу. То значи да проблем очигледно није само у нивоу финансирања, већ у начину управљања, расподели приоритета, одсуству јасне развојне политике и непостојању одговорности за резултате актуелне управе – оценио је Дрид.