Посланици питали о борачкој здравственој заштити, раду РГЗ, рударским активностима…

Седница Скупштине Србије почела је данас посланичким питањима, а посланике је највише занимао статус здравствене заштите бораца, неправилности у раду Републичког геодетског завода (РГЗ), као и рударске активности на истоку Србије.

Посланик „Еколошког устанка“ Драган Јонић упитао је Министарство здравља и министарство надлежно за питања борачке заштите да ли имају сазнања да се у неким здравственим установама не примењују одредбе закона по којима лица која су стекла статус борца могу да користе здравствену заштиту иако им картица здравственог осигурања није оверена. „Да ли је медицинским здравственим установама упућено неко обавезујуће упутство и да ли се ово право примењује у пракси? Имајмо у виду да је велики број грађана Србије који су учествовали у оружаним сукобима завршио као лица која се не могу запослити, којима је отежан приступ тржишту рада и који немају због тога начина да овере своје здравствене књижице“, рекао је Јонић.

Министарку за заштиту животне средине Сару Павков упитао је шта се дешава на истоку Србије у подручју општина Бор и Зајечар, где, како тврди, компанија Зиђин планира да отвори рудник.

Посланик „Ми – Снага народа“ Борислав Антонијевић је упитао премијера Ђуру Мацута ко сноси политичку одговорност за неиспуњавање обећања грађанима, као и да ли је влада спремна, ако верују да имају поверење грађана, за расписавање избора у најкраћем року. Упитао је Мацута и да ли постоји неки од министара који је остварио најслабије резултате, и зашто тај министар није смењен и да ли премијер прихвата принцип политичке одговорности и у којим околностима би он лично поднео оставку.

Министра финансија Синишу Малог је упитао шта је министарство урадило са, како каже, скоро милијарду евра које је себи, како тврди, „противно Закону о министарствима Републике Србије, доделило на располагање“, и на који начин се располаже тим средствима. Он је упутио захтев да се достави извештај о стању обавеза Србије по основу дугорочних и краткорочних кредита, као и обавеза по издатим државним обвезницама на дан 31. 12. 2025. године.

Посланица посланичке групе „Здрава Србија – Покрет социјалиста“ Ивана Стаматовић упитала је премијера Мацута који су кораци предузети поводом спречавања присвајања друштвене имовине, а које се тиче земљишта на Златибору. Мацута је питала и које су процедуре предузете поводом злоупотребе службеног положаја и злоупотребе званичних канала државне институције које се односе на Републички геодетски завод. Министарство грађевинарства је питала шта је предузето поводом, како је рекла, неправилности у раду РГЗ-а, које се односе на спорно земљиште на територији општине Чајетина, у износу од приближно 10.000 хектара, с обзиром на то да су, како каже, уочене неправилности када је реч о упису у листове непокретности за то земљиште.

Посланик СДПС-а Муамер Бачевац је упитао Путеве Србије зашто се не наставља са пројектом изградње тротоара по Новом Пазару, а посланик СВМ-а Акош Ујхељи упитао је Министарство финансија да ли постоји могућност да се приликом следећих измена буџета преиспита опорезивање књига и медијских производа.

Посланик СНС Драган Николић рекао је да је Јасмина Пауновић, бивша тужитељка, гостовала у једној емисији у којој су се чуле најгрозније ствари. „Могли смо да чујемо да председник Републике Србије није син Анђелка Вучића. Могли смо да чујемо да је госпођа Ангелина Вучић у својој младости имала неке афере. Могли смо чак да чујемо од те госпође да његова деца нису његова деца. Могли смо да чујемо да ће бити затворене границе након дана када се заврше избори, да ће нас јурити, да ће нам судити неки ‘они’, дакле не судије, неће нам судити тужиоци, неће се водити никакве истраге, биће преких судова, бићемо сви вероватно затворени на неком стадиону, и бићемо некако санкционисани тако што ћемо сви бити обешени“, рекао је Николић.

Како је додао, тада је извршено више кривичних дела и зато је замолио министра правде да се упозна са овом емисијом и да упита тужилаштво, да упита истражне органе зашто се не процесуира ова, како је рекао, „Титова пионирка“ која се налази на „некаквој студентској листи на којој нема студената“. „Та листа би могла да се назове и астронаутска, јер колико астронаута има на тој листи, толико има и студената. Са друге стране, желим да пружим подршку, и у име свих посланика Српске напредне странке, породици Вучић“, рекао је Николић.

Владимир Пајић из Покрета слободних грађана упитао је премијера Мацута, који је јуче истакао да ће о овој влади судити резултати, на шта је тачно поносан и позвао га да елаборира то што је рекао. Питао је како може да буде поносан на министарку Снежану Пауновић која је изговорила да би „етнички очистила Косово“, као и на Дачића који већ, како тврди, усмерава полицију у „најтамније политичке оквире“ или на Старовића, с обзиром на то да су резултати везано за Европску унију „катастрофални“.

Посланица Радничке партије Ирена Живковић питала је Министарство за рад и социјалну политику докле ће се окретати глава на то што директори центара за социјални рад, како је тврдила, укидају људима право на социјална давања, нарочито на социјалну помоћ. Рекла је да је више пута поднела, како је навела, доказни материјал за бахатост директорке Центра за социјални рад у Бору те додала да су сами представници министарства дали лични податак да је преко 1.000 Борана оштећено овим нерадом и бахатошћу, а и даље нико ништа не предузима.

Посланик „Ми глас из народа“ Драган Станојевић питао је у вези са финансирањем тог покрета. „Ми смо формирали групу грађана са којом смо ушли у ову скупштину. У то време је Несторовић био наш представник. Касније, ми смо сменили њега одлуком већине, поставили смо другог човека који је наш заступник, отворили нови рачун. Нажалост, Министарство финансија, Агенција за спречавање корупције и друге институције, не желе да реализују одлуку коју је донела већина“, рекао је Станојевић и тврдио да је др Несторовић на име те посланичке групе до сада добио око 2,5 милиона евра. „Како је могуће да Агенција за спречавање корупције није утврдила ту чињеницу да један човек од 10 злоупотребљава тај новац, плаћа онако како он сматра да треба и да ми не учествујемо у томе? То је просто невероватан криминал, злоупотреба“, тврдио је он. Позвао је Агенцију и Министарство финансија да одговоре, додајући да су донели сва потребна документа којима се утврђују нова пуномоћја.

Посланица Србија центра Верица Милановић питала је да ли је министарка Снежана Пауновић од 16. априла 2014. године до 15. априла 2025. године била директор или в. д. директора, зависно од периода, Апотекарске установе у Пећи и да ли је ова апотекарска установа угашена 7. октобра 2021. године.

Посланик Зелено-левог фронта Растислав Динић тврдио је да одмазда над Филозофским факултетом у Нишу не јењава од како је у новембру прошле године донесена одлука о формирању Факултета српских студија, као и да власт покушава да отцепи три департмана Филозофског факултета у Нишу: департмане за историју, србистику и руски језик и књижевност, и од њих направи тај нови факултет. Динић је рекао да су се запослени на Филозофском факултету обратили Управном суду, и овај суд је средином јуна, привременом мером, суспендовао одлуке које се односе на Факултет српских студија, укључујући додељивање студијских програма који су припадали, односно припадају Филозофском факултету у Нишу, као и измене дозволе за рад тог факултета. Питање је поставио целој Влади, ко је, када и на основу ког акта одлучио да издвоји Филозофски факултет у Нишу на овај начин и остави га без прихода.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић је подсетила Динића, пошто је говорио о праву на рад и студирање, да су управо они блокирали факултете. „Нестварно је шта ви причате и шта ви питате. Сад смо чули да је право на рад једно од фундаменталних људских права, и ја се слажем са вама: годину и по дана сте блокирали људима да раде, и никакав проблем нисте имали са тим. Ви причате да неко омогући нормално и неометано студирање? Причате да неко омогући нормално и неометано студирање, а годину и по дана блокирате факултет? Свака вам част“, рекла је Брнабић.

Посланик Народног покрета Србије Ђорђе Станковић питао је у вези са спољном политиком и стратешким дијалогом са САД, а питао је и о европском путу Србије тврдећи да је заустављен, док Црна Гора и Албанија брже иду и напредују. Питао је министра спољних послова Марка Ђурића зашто је стратешки дијалог са САД почео тек сада, као и да ли је истина да је нарко-дилер који је ухапшен са четири тоне кокаина имао дипломатски пасош.