Патријарх Порфирије: Матица српска је дубоко уткана у духовну и културну историју српског народа

Патријарх српски Порфирије изјавио је да је Матица српска дубоко уткана у духовну и културну историју српског народа, као и да је од свог оснивања, 1826. године, ишла руку под руку са Српском православном црквом, али свака у свом оквиру деловања.

Патријарх је, на свечаности у Српском народном позоришту у Новом Саду поводом обележавања два века Матице српске, истакао да њеним оснивањем културни живот више није био искључиво везан за црквене оквире, али се од цркве није ни одвајао.

„Оснивање и оно што је Матица већ на самом почетку обављала израз је зрелости српског народа, оличене и делатно изражене у његовом тада младом грађанском слоју. То је веома важно, јер сведочи о истрајности и целовитости и српске духовности и српске културе, која није зависила и не зависи искључиво од било каквих политичких околности, већ од свести да народ траје онолико колико уме да изграђује, чува, унапређује и тумачи своје духовно и културно наслеђе“, рекао је патријарх.

Патријарх је нагласио да Матица српска почива и на доприносу 1.000 својих чланова који су, како каже, осетили припадност једном ширем духовном и културном подухвату.

„Својим скромним чланаринама, претплатама и разноврсним облицима подршке омогућили су њено трајање, потврђујући да култура није дело малобројних, него заједнички напор читаве заједнице и читавог народа. Кроз различите историјске околности, политичке промене, друштвене ломове и идеолошке притиске, Матица је опстајала јер је била заснована на уверењу да знање, књига и научни рад имају вредност која превазилази тренутак. Њихов рад сведочи да способност једног народа да препозна значај културе, као једне од примарних области свога деловања и живљења, представља поуздано јемство његовог трајања, виталности и унутрашње постојаности“, казао је патријарх.