Душан Бајатовић: Не очекујем не од ОФАК-а за НИС, постоје начини да МОЛ директно плати Русима

Генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић изјавио је данас да постоје могућности да МОЛ плати Гаспромњефту куповину руског удела у НИС-у, као и да би то могло да се уради преко Арапа и платног агента, али да би коштало између пет и седам одсто. Бајатовић је гостујући на ТВ К1, на питање како ће Мађари платити Русима за удео у НИС-у, рекао да постоје начини да Руси добију та средства, као и да би могао и амерички ОФАК да се сложи да се то плати директно Русима.

„Постоје начини да се то плати између осталог и преко арапског света, али идете на платног агента, а то вас кошта између пет и седам одсто. Ми немамо тај трошак према неком. А може ОФАК да се сложи да се то плати директно Русима, пошто не верујем да ће Руси прихватити да то стоји на неком рачуну до краја рата, јер би то онда упало у оних 350 милијарди долара које су замрзнуте“, рекао је Бајатовић.

Како је навео, то су све интересантна питања, као што је нафтовод који ћемо градити заједно са Мађарима који иде до руског нафтовода Дружбе кроз Мађарску.

„Дакле, ми овде не решавамо само питање тога како ће пословати или функционисати Нафтна индустрија Србије. Решавамо много крупна питања“, додао је Бајатовић.

Србија има довољно гаса по повољној цени, крив сам за кашњење пројекта

Генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић изјавио је данас да Србија има довољно гаса по повољној цени и додао да преузима одговорност као руководилац предузећа за кашњење појединих пројеката.

„Да ли Србија има гаса? Има. Да ли га има по повољној цени? Има. Да ли неком недостаје гас? Не“, рекао је он за ТВ К1.

Бајатовић је навео да је обезбеђивање стабилног снабдевања највећи део обавеза које су Србијагас, Влада Србије и председник државе преузели и испунили.

Коментаришући критике председника СрбијеАлекасандра Вучића у вези са кашњењем пројеката, Бајатовић је рекао да се оне пре свега односе на градњу интерконектора ка Северној Македонији и пројекте гасификације у појединим деловима земље, укључујући правац од Златибора ка Сјеници, као и поједине индустријске зоне на југу и истоку Србије.