Догодило се на данашњи дан – 6. август

Данас је четвртак, 6. август, 218. дан 2026. године. До краја године има 147 дана.

1637. – Умро је енглески писац и глумац Бен Џонсон, који је у комедијама реалистички приказивао људску природу, настраности и страсти. Писао је поеме, трагедије са класичним мотивима и лирику. Његова позната дела су комедије „Људи и ћуди“, „Волпоне или лисица“, „Еписена или ћутљива жена“, „Вартоломејски вашар“, трагедије „Сејан“ и „Катилина“, као и прозно дело „Грађа, или открића о људима и стварима“.

1660. – Умро је шпански сликар Дијего Родригес де Силва и Веласкес, један од највећих уметника у историји сликарства и дворски сликар шпанског краља Фелипеа ИВ. Дела попут „Предаје Бреде“, „Преља“ и „Дворских дама“, као и портрети чланова краљевске породице, дворских луда и људи из народа, сведоче о његовој уметничкој генијалности, али и о времену и друштву у којем је живео. Био је изразити представник барокне уметности. Његове слике одликују оштрина посматрања, проницљива анализа, трагање за психолошком суштином и мајсторство форме.

1806. – Наполеон Бонапарта је и формално укинуо Свето римско царство немачке нације. Хабзбуршки владари, који су вековима носили титулу цара те државе основане 962. године за време Отона И, претходно су установили Аустријско царство, спојивши наследне земље Хабзбурга након што их је Наполеон истиснуо из других немачких области.

1807. – Доситеј Обрадовић је током Првог српског устанка из Земуна прешао у Београд. Мноштво варошана дочекало га је на пристаништу, а топови са зидина објавили су долазак Доситеја, који је убрзо отпочео велики просветитељски рад у Карађорђевој Србији.

1809. – Рођен је енглески песник Алфред Тенисон, мајстор форме и поета необичне мелодичности. Његово обимно и разноврсно дело изражава дух и расположење свог времена, укључујући филозофске и верске сумње изазване еволуционистичким учењима, као и склоност демократском поретку. Његова дела обухватају поеме „Краљевске слике“ и „Принцеза“, елегију „Ин мемориам“ и бројне лирске песме.

1825. – Област Горњег Перуа проглашена је независном државом после три века шпанске колонијалне владавине. Нова држава добила је име Боливија по презимену Симона Боливара, ослободиоца Латинске Америке.

1881. – Рођен је енглески микробиолог Александер Флеминг, који је 1928. године из гљиве Пенициллиум нотатум изоловао први антибиотик – пеницилин. Његово откриће није одмах коришћено, већ је примену нашло током Другог светског рата, када су га британски физиолог и биохемичар Ернст Чејн и аустралијски лекар Хауард Флори применили у лечењу инфекција. Флеминг је 1945. године са њима поделио Нобелову награду за медицину.

1890. – У њујоршком затвору „Обурн“ убица Вилијам Кемлер погубљен је на електричној столици. Био је то први случај у историји да је смртна казна извршена на овај начин.

1903. – У Сењском руднику, најстаријем руднику у Србији за експлоатацију угља, почео је масовни штрајк рудара због отпуштања групе радника и несреће која се претходно догодила. После девет дана штрајк је окончан успехом – враћањем отпуштених радника на посао, скраћењем радног времена и побољшањем услова рада. Тај датум је касније прихваћен као Дан рудара, који се сваке године посебно обележава у Србији. У Сењском руднику производња угља почела је 1853. године.

1914. – Аустроугарска је објавила рат Русији.

1914. – Србија је, солидаришући се са савезницима, објавила рат Немачкој, након што је Немачка 1. августа објавила рат Русији, а 3. августа Француској.

1917. – Рођен је амерички филмски глумац Роберт Мичам, који се педесетих година 20. века прославио улогама јунака изразите личности. Филмови у којима је остварио запажене улоге су „Прича о Г. И. Џоу“, „Из прошлости“, „Црвени пони“, „Макао“, „Анђеоско лице“, „Друга прилика“, „Река без повратка“, „Бандидо“, „Ловци“, „Најдужи дан“, „Елдорадо“, „Анцио“, „Добри момци и рђави момци“, „Збогом, лепојко“, „Рајанова кћи“, „Јакуза“, „Битка за Мидвеј“, „Маријини љубавници“ и „Амбасадор“.

1918. – Немачка офанзива на Марни, последњи велики напад Немаца у Првом светском рату, окончана је неуспехом, а из строја је избачено најмање 100.000 немачких војника.

1928. – Рођен је Енди Ворхол, амерички сликар, новинар, филмски редитељ и продуцент, један од најзначајнијих представника поп-арта. Духовито је критиковао баналност масовне потрошачке цивилизације и америчке митове. Међу његовим филмовима су „Емпајер“, „Сан“, „Девојке из Челзија“, „Усамљени каубоји“, „Месо“, „Ђубре“, „Секс“, „Побуњене жене“, „Месо за Франкенштајна“ и „Крв за Дракулу“.

1940. – Естонија је и формално постала саставни део Совјетског Савеза под називом Естонска Совјетска Социјалистичка Република. Совјетске трупе ушле су на територију Естоније 1939. године, у складу са одредбама споразума Стаљин–Хитлер о подели Пољске. До Првог светског рата Естонија је вековима била саставни део Руског царства.

1945. – Амерички бомбардер типа „Б-29“ избацио је атомску бомбу на јапански град Хирошиму. Експлозија је разорила подручје у радијусу од 11 километара. Од непосредних последица напада погинуло је око 78.000 људи, док је до краја 1950. године умрло приближно 250.000 становника Хирошиме. Уништено је 69 одсто објеката у граду. Последице бомбардовања биле су видљиве деценијама касније, кроз повећану појаву леукемије, као и бројне генетске и патолошке промене код новорођенчади. Три дана касније друга америчка атомска бомба бачена је на Нагасаки. Јапан је потом пристао на капитулацију, чиме је Други светски рат окончан.

1946. – Умро је Веселин Чајкановић, српски класични филолог и историчар религије, члан Српске краљевске академије. Након завршетка студија класичних језика на Великој школи у Београду 1903. године усавршавао се у Немачкој, у Лајпцигу и Минхену, где је докторирао 1907. године. На Филозофском факултету у Београду руководио је Катедром за класичну филологију, а на Богословском факултету предавао је Упоредну историју религија. У више наврата био је декан Филозофског факултета. Руководио је Задужбином Николе Чупића, Друштвом „Свети Сава“ и био управник Српске књижевне задруге. Као резервни официр учествовао је у балканским ратовима и Првом светском рату. У Бизерти је основао Штампарију српских инвалида и часопис „Напредак“. Преводио је дела Плутарха, Тацита, Вергилија, Светонија, Ливија и Плаута. Посебно су значајна његова истраживања старе српске религије и митологије. Одликован је бројним признањима, међу којима је и Легија части. Његова дела су: „Вергилије и његови савременици“, „О српском врховном богу“, „Мит и религија у Срба“, „Речник српских народних веровања о биљкама“ и „Стара српска религија и митологија“.

1960. – Кубански лидер Фидел Кастро објавио је одлуку о национализацији америчких компанија на Куби. Одлука је донета након што су Сједињене Америчке Државе ограничиле увоз кубанског шећера.

1962. – Јамајка је стекла независност после 300 година британске владавине.

1973. – У егзилу је умро некадашњи кубански диктатор Фулхенсио Батиста и Салдивар, који је владао Кубом од 1952. до 1959. године, када је збачен у револуцији предвођеној Фиделом Кастром.

1990. – Савет безбедности Уједињених нација једногласно је усвојио резолуцију о забрани трговине са Ираком након инвазије ирачких трупа на Кувајт.

1996. – Амерички научници саопштили су да су пронашли доказе да је на Марсу можда постојао живот, на основу испитивања остатака метеорита пронађеног на Антарктику.

2003. – Суд на Мадагаскару осудио је бившег председника те афричке острвске земље Дидијеа Рацираку на 10 година принудног рада због проневере јавних фондова у вредности од 49 милиона малгашких франака (8,24 милиона долара).

2005. – Умро је бивши британски министар спољних послова Робин Кук, који је имао истакнуту улогу у политици британске владе током НАТО интервенције против СР Југославије 1999. године.

2005. – Умро је кубански певач Ибрахим Ферер, члан једне од најпознатијих кубанских музичких група „Буена Виста Социал Цлуб“, која је свету приближила традиционалну кубанску музику.

2025. – У Гани је у паду хеликоптера погинуло осам особа, међу којима и министри одбране и животне средине. Летелица је саобраћала из престонице Акре према региону Ашанти. Међу страдалима су били и потпредседник владајуће странке Национални демократски конгрес и високи саветник за националну безбедност, због чега је несрећа проглашена националном трагедијом.