Догодило се на данашњи дан – 4. август

Данас је уторак, 4. август, 216. дан 2026. До краја године има 149 дана.

1578 – Покушај Португала да заузме Мароко пропао је поразом у бици код Алказаркивира. У том сукобу Маври су потукли Португалце, а погинули су португалски краљ Себастијан, као и предводник мароканских ратника.

1704 – У Рату за шпанско наслеђе, енглеско-холандске снаге заузеле су шпанску варошицу Гибралтар, важну због изузетног стратешког положаја. На основу Мира у Утрехту из 1713. године, Гибралтар је постао британски посед и то је остао до данас, са статусом британске прекоморске територије.

1789 – Француска скупштина прогласила је укидање свих привилегија и права које је уживала аристократија, што је једна од кључних тековина Француске револуције и означило је почетак грађанског друштва.

1791 – Потписан је Свиштовски мир после четворогодишњег рата Аустрије и Турске, којим је одређена граница двеју земаља. У ствари, потврђене су одредбе Београдског мира из 1739. године. Турска је обавезана да обезбеди пловидбу и трговину, а Аустрија да се повуче са турских територија.

1792 – Рођен је енглески писац Перси Биш Шели, један од најбољих лиричара енглеског језика. Изузетно образован, зналац филозофије и књижевности, романтичарски оријентисан и слободоуман, у поеми „Краљица Моб“ изразио је своје револуционарне ставове. Остала дела: песничке драме „Ченчи“, „Ослобођени Прометеј“, лирске песме „Шева“, „Облак“, „Ода западном ветру“, есеј „Одбрана поезије“.

1859 – Рођен је норвешки писац Кнут Хамсун, добитник Нобелове награде за књижевност 1920. године. Хамсун је био међу најмаркантнијим књижевним појавама у историји уопште. Његови романи, писани супериорним стилом, усредсређени су на психологију личности и прожети доживљајима природе и љубави. У окупираној Норвешкој током Другог светског рата подржао је владу коју су устоличили нацисти. После рата осуђен је за велеиздају, али у последњем делу, аутобиографији „На зараслим стазама“, није исказао никакво кајање. Остала дела: романи „Глад“, „Мистерије“, „Пан“, „Викторија“, „Сањари“, „Роса“, „Под јесењом звездом“, „Бенони“, „Луталица свира са сордином“, „Последња радост“, „Деца времена“, „Град Сегелфос“, „Плодови земље“, „Скитнице“, „Жене крај студенца“, „Последње поглавље“, „Август“, „Али живот живи“.

1875 – Умро је дански писац Ханс Кристијан Андерсен, ненадмашни аутор бајки. Написао је 156 прича с мотивима из данског фолклора, античке митологије и индоевропских предања, а за неке је инспирацију пронашао у сопственом тегобном детињству обележеном сиромаштвом. Уобличене у права мала ремек-дела, неретко аутобиографског карактера, његове приче личе на најлепше бајке, али каткад носе и неку врсту друштвене критике. Писане су изванредним стилом. Андерсен се сматра и творцем реалистичке прозе у Данској. Писао је и песме, од којих је сачувано само неколико, романе: „Импровизатор“, „О. Т.“, „Само музичар“, „Срећни Пер“, путописе: „Базар једног песника“, „У Шпанији“. Његова драмска дела су потпуно заборављена.

1888 – Рођен је Милан Стојадиновић, српски политичар и економски стручњак. Дипломирао је на Правном факултету у Београду, а докторирао из области финансија 1911. године. Након специјализација у Немачкој, Енглеској и Француској, извесно време налазио се на обуци у француском Министарству финансија. Службеник Министарства финансија Краљевине Србије постао је 1914, а начелник Главног државног рачуноводства 1918. Приватни намештеник Енглеске трговачке банке у Београду био је од 1918. Министар финансија био је од 1922. до 1926, с прекидом, као и 1934. и 1935. Председник Владе и министар иностраних послова Краљевине Југославије био је од јуна 1935. до фебруара 1939. Био је члан Радикалне странке и њеног Главног одбора. Оснивач је Југословенске радикалне заједнице и њен председник. Биран је за посланика 1923, 1925, 1927. и 1935. године. Био је члан Сената. На сугестију Британије смењен је с места председника владе и стављен у конфинацију у варошици Рудник, а убрзо је прогнан из Југославије. Други светски рат провео је у британском заточеништву на острву Маурицијус у Индијском океану. Био је акционар, председник и члан управних одбора Радио Београда, Српског бродарског друштва, Стандард Електрика и издавачког концерна „Време“, као и председник Ротари клуба. У Буенос Ајресу, где је живео до смрти 1961. године, издавао је угледни лист за финансијска питања „Ел Економист“ и био финансијски саветник. Активно се бавио публицистиком, аутор је аутобиографске књиге „Ни рат, ни пакт“.

1901 – Рођен је Луис Армстронг „Сачмо“, афроамерички музичар, највећи трубач у историји џеза. Током каријере дуге више од пола века прославио се и као певач непоновљивог храпавог и топлог гласа, а многобројне турнеје широм света, укључујући Београд, донеле су му незваничну титулу „амбасадора добре воље“. Снимио је и више филмова у којима је такође исказао раскошни таленат изузетног забављача.

1914 – Немачке трупе напале су у Првом светском рату Белгију, а пошто је Берлин одбио ултиматум Лондона да до поноћи повуче трупе, Велика Британија објавила је рат Немачкој. Истог дана САД су прогласиле неутралност.

1914 – Немачка Социјалдемократска странка, чланица Друге интернационале, гласала је у Рајхстагу (немачком парламенту) за ратне кредите и тако, на почетку Првог светског рата, стала уз милитаристички програм званичне Немачке. Опредељење за рат социјалдемократа у већини европских земаља означило је крај Друге интернационале.

1916 – Дански део Западноиндијских острва, укључујући Девичанска острва, припао је САД, које су их купиле од Данске за 25 милиона долара.

1944 – После две године скривања у Амстердаму, нацистички Гестапо открио је скровиште јеврејске породице Франк и ухапсио 14-годишњу Ану Франк, њену сестру, родитеље и још четворо Јевреја. Сви су страдали у концентрационим логорима, изузев Аниног оца. Након Другог светског рата откривен је дневник Ане Франк, један од најпотреснијих докумената о страдањима људи као последица нацизма. Дневник је преведен на више од 30 језика.

1962 – Умрла је америчка филмска глумица Норма Џин Мортенсон, позната као Мерлин Монро, један од највећих еротских симбола у историји филма. Од ње је холивудска филмска индустрија створила мит. Живот је, према званичним налазима, окончала самоубиством. Филмови: „Џунгла на асфалту“, „Нијагара“, „Мајмунска посла“, „Аутобуска станица“, „Мушкарци воле плавуше“, „Река без повратка“, „Седам година верности“, „Неки то воле вруће“.

1972 – Председник Уганде Иди Амин најавио је да ће у року од три месеца протерати око 50.000 Азијата са британским пасошима, махом Индуса. Мржња према њима била је последица чињенице да је већи део успешних послова у Уганди, као наслеђе британске колонијалне управе, био у рукама Индуса.

1977 – Умро је немачки филозоф Ернст Блох, један од најзначајнијих теоретичара марксизма у 20. веку. Завршио је студије филозофије, физике и музике и докторирао у Вирцбургу, а универзитетску каријеру почео је 1918. у Лајпцигу. После доласка нациста на власт 1933. избегао је из Немачке у Швајцарску, потом у САД. Предавао је филозофију на Универзитету у Лајпцигу од 1948. до 1957. године, када су му власти Источне Немачке забраниле рад због критичности у погледу тумачења марксистичке мисли у тој земљи. После преласка у Западну Немачку 1961. постао је професор на Универзитету у Тибингену. Дела: „Дух утопије“, „Томас Минцер као теолог револуције“, „Трагови“, „Наслеђе овог времена“, „Слобода и поредак“, „Субјект-Објект“ (монографија о Хегелу), „Принцип наде“, „Природно право и људско достојанство“, „Тибингенски увод у филозофију“.

1983 – Бетино Кракси је као први социјалиста преузео дужност председника Владе Италије.

1983 – Бивши председник Владе Горње Волте (данас Буркина Фасо) Томас Санкара збацио је војним ударом са власти председника Жана Батиста Уедраога.

1991 – У Пребиловцима код Чапљине, после 50 година, сахрањени су посмртни остаци херцеговачких Срба, жртава злочина хрватских усташа.

1991 – У најтежој друмској саобраћајној несрећи у историји Зимбабвеа погинуло је 87 особа, већином деце, пошто је аутобус слетео са пута у провалију.

1993 – Јапански званичници упутили су извињење женама које су током Другог светског рата биле примораване да служе као сексуално робље јапанским војницима на окупираним територијама.

1995 – Хрватска је започела тзв. акцију „Олуја“ нападом на Републику Српску Крајину. Територију под заштитом мировних снага УН хрватске снаге напале су како би током војне операције и након ње спровеле брутално етничко чишћење Срба. Из Крајине је избегло готово целокупно становништво, најмање 220.000 људи, а током акције и након ње убијено је око 2.000 особа.

1999 – Британски министар одбране Џорџ Робертсон заменио је на положају генералног секретара НАТО-а Шпанца Хавијера Солану.

2003 – Скупштина Азербејџана изабрала је за председника Владе Илхама Алијева, сина оболелог азербејџанског председника Хајдара Алијева.

2006 – Умро је Артур Ли, ексцентрични амерички певач и гитариста утицајног рок бенда „Лав“ из 1960-их година. Рођен у Мемфису, себе је сматрао „првим црним хипиком“. Групу „Лав“ основао је 1965. у Лос Анђелесу. Био је то први састав те врсте у којем су заједно наступали црни и бели музичари. „Лав“ је снимио три значајна албума, својеврсну прекретницу у року, спој традиционалног фолк-рока и блуза са симфонијском музиком и звуцима који најављују панк.

2007 – Умро је амерички певач и текстописац Ли Хејзелвуд, најпознатији по песми „Тхесе Боотс Аре Маде фор Wалкин'“ написаној за Ненси Синатру. Хејзелвуд је стекао славу радећи са ћерком славног Френка Синатре, за коју је написао и „Сугартоwн“ и „Соме Велвет Морнинг“. Продуцирао је и „Сометхинг Ступид“, коју је Ненси Синатра снимила у дуету са својим оцем 1967. Снимио је велики број соло албума, као и три са Ненси Синатром под називом „Нанцy & Лее“.

2020 – У Бејруту, у Либану, догодила се разорна експлозија у којој је погинуло 207 особа, а више од 7.500 је повређено. До трагедије је дошло након експлозије амонијум-нитрата ускладиштеног у бејрутској луци. Око 300.000 људи морало је да напусти своје домове, а укупна процењена штета износила је око 15 милијарди долара.

2023 – Власти Нигера саопштиле су да су опозвале споразуме о војној сарадњи са Француском, што је доживљено као шок имајући у виду дотадашње посебне односе Нигера са бившом колонијалном метрополом. Између 1.000 и 1.500 француских војника било је стационирано у Нигеру, како од раније, тако и као помоћ у борби против исламских милитаната. Представницима званичног Париза дат је рок од 30 дана да се повуку из Нигера.

2024 – Новак Ђоковић освојио је златну медаљу на Олимпијским играма у Паризу победом над Карлосом Алкаразом резултатом 2:0 (7:6, 7:6), чиме је постао пети тенисер у историји са „златним слемом“, који подразумева освајање олимпијског злата и сва четири гренд слем турнира (Аустралијан опен, Ролан Гарос, Вимблдон и Ју-Ес опен). Пре њега то је успело Штефи Граф, Андреу Агасију, Серени Вилијамс и Рафаелу Надалу. Ђоковић је пре олимпијског злата освојио 24 гренд слем титуле: 10 Аустралијан опена, три Ролан Гароса, седам Вимблдона и четири Ју-Ес опена.

2025 – Најмање 76 миграната погинуло је након што се преврнуло пловило надомак Јемена. Спасене су 32 особе. Међународна организација за миграције (ИОМ) саопштила је да је на броду било 157 људи, већином из Етиопије. Процењује се да је само током 2024. године више од 60.000 миграната са Рога Африке стигло у Јемен.