Догодило се на данашњи дан – 14. август

Данас је петак, 14. август, 226. дан 2026. године. До краја године има 139 дана.

1040. – Шкотског краља Данкана убио је Магбет, који је потом владао 17 година. Магбетова владавина, посебно начин на који је запосео шкотски престо, инспирисала је енглеског писца Вилијама Шекспира да напише једну од својих најпознатијих драма.

1385. – Победом у бици код Алжубароте, португалске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље Хуана И, чиме је осигурана независност Португала.

1777. – Рођен је дански физичар Ханс Кристијан Ерстед, оснивач науке о електромагнетизму. Открио је магнетни учинак електричне струје. Његово главно дело „Еxперимента цирца еффецтум цонфлицтус елецтрици ин ацум магнетицам“ знатно је утицало на француског физичара и математичара Андреа Ампера. Њему у част јединица за јачину магнетног поља у ЦГС систему названа је „ерстед“.

1784. – На острву Кодиак на Аљасци основана је прва руска насељеничка колонија. САД су од Русије 1867. године купиле Аљаску за тадашњих 7,2 милиона долара.

1867. – Рођен је енглески писац Џон Голсворти, снажан критичар друштвених прилика у тадашњој Британији. Добио је Нобелову награду за књижевност 1932. године. У главном делу, трилогији о Форсајтима („Сага о Форсајтима“, „Модерна комедија“, „Конац дела“), бавио се критиком социјалних односа у Енглеској. Писао је драме, укључујући „Сребрну кутију“, „Борбу“ и „Правду“, у којима су људи жртве „слепих сила“ закона, јавног мњења и новца.

1867. – Кнез Србије Михаило Обреновић закључио је са Грчком Уговор о савезу, у оквиру настојања да се балкански хришћани заједничком акцијом ослободе турске власти.

1876. – Рођен је српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије (после Другог светског рата Српске академије наука) од 1937. до смрти 1960. године и члан свих словенских академија. После завршене Велике школе у Београду, студирао је словенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе „Јужнословенски филолог“ и „Наш језик“. Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Решио је сложен проблем општесловенског акцентног система. Под његовим руководством САН (данас САНУ) издала је прву књигу великог „Речника књижевног и народног језика“. Написао је око 500 расправа, језичких огледа, научних критика, полемика и приказа. Дела: „О језичкој природи и језичком развитку“, „Правопис српског језика“, „Дијалекти источне и јужне Србије“, „О двојини у словенским језицима“, „Галички дијалекат“.

1893. – Француска је постала прва држава у којој је уведена обавеза стављања регистарских таблица на моторна возила.

1900. – Заузимањем Пекинга током такозваног „Боксерског устанка“, који су покренули градска сиротиња и кинески националисти против кинеских власти, као и утицаја странаца, устаници су приморани на преговоре. С циљем гушења устанка упућен је међународни експедициони корпус, састављен од трупа Британије, САД, Русије, Немачке, Јапана, Француске, Италије и Аустроугарске.

1910. – Рођен је француски фотограф Вили Ронис, познат по својим црно-белим фотографијама свакодневног живота Парижана. Ронис, један од великана фотографије 20. века, започео је каријеру 30-их година. Сматран је „социјалним“ фотографом због тематике која му је била најдража. Француска јавност прозвала га је „песником који је славио једноставну радост живљења“.

1920. – У Београду је потписан војно-одбрамбени савез Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Био је то почетни споразум „Мале Антанте“, која је, уз ослонац на Француску, тада водећу континенталну силу у Европи, обликована с циљем спречавања рестаурације Хабзбурга у било ком облику. Све три земље (Румунија се савезу придружила доцније, 1921. године) биле су животно заинтересоване за одржање нових граница успостављених после Првог светског рата. Бојазан није постојала толико од обнове Аустроугарске колико од мађарског ревизионизма и доласка Хабзбурга на престо Мађарске. Последњи аустријски цар Карло Хабзбуршки бар у два наврата покушао је да се врати на престо у Будимпешти, последњи пут 1921. године, након чега је конфиниран на португалско острво Мадеиру, у Атлантику.

1934. – У немачки концентрациони логор Дахау, у близини Минхена, стигле су прве композиције затвореника, противника режима Адолфа Хитлера, који је отпочео хајку на све грађане, укључујући и Немце, који су се противили нацистичком поретку или се нису уклапали у нацистичке расне концепције, што је био чешћи случај. Дахау је био предвиђен за политичке противнике. Касније, током Другог светског рата, у том логору убијено је 70.000 заточеника из окупиране Европе.

1936. – После избијања франкистичке побуне против шпанске републиканске владе, основана је једна од првих добровољачких интернационалних бригада, која је добила назив „Париска комуна“. У интернационалним бригадама у Шпанском грађанском рату борило се око 35.000 добровољаца из 53 земље, укључујући готово 1.700 грађана Краљевине Југославије.

1941. – Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Рузвелт објавили су „Атлантску повељу“, која је касније постала темељ на којем су устројене УН. „Атлантска повеља“ наглашавала је декларативно право народа да изабере облик владавине у својој земљи, као и став да територијалне промене нису законите без слободно израженог пристанка заинтересованог народа. Хијерархија вредности „Атлантске повеље“ послужила је као основ и приликом формирања НАТО пакта. Сапотписник „Атлантске повеље“ у септембру 1941. године у Лондону била је и Краљевина Југославија.

1945. – Јапан је прихватио савезничке услове безусловне капитулације, чиме је Други светски рат окончан и на Далеком истоку. Капитулација је званично потписана 2. септембра.

1949. – Конрад Аденауер постао је први канцелар, односно председник владе, Савезне Републике Немачке.

1956. – Умро је немачки писац Бертолд Брехт, један од највећих драмских аутора и теоретичара позоришта 20. века. Светску славу стекао је „Просјачком опером“, за коју је музику написао немачки композитор Курт Вајл, који је, као и Брехт, 1933. напустио Немачку по доласку нациста на власт. Вратио се 1948. и настанио у Источном Берлину, где је 1949. основао „Берлински ансамбл“, једно од најчувенијих позоришта у свету. Дела: драме „Успон и пад града Махагонија“, „Изузетак и правило“, „Света Јованка из кланица“, „Пушке Терезе Карар“, „Мајка Храброст и њена деца“, „Живот Галилејев“, „Добра душа из Сечуана“, „Газда Пунтила и његов слуга Мати“, „Кавкаски круг кредом“, „Опера за три гроша“, „Добоши у ноћи“, „Баал“, „Рањени Сократ“, „У џунгли градова“, „Човек је човек“, роман „Просјачки роман“, збирке песама „Домаћа постила“, „Свендборшке песме“, „Буковске елегије“.

1958. – Умро је француски нуклеарни физичар и хемичар Жан Фредерик Жолио, који је са супругом Иреном, кћерком нобеловаца Пјера и Марије Кири, 1935. поделио Нобелову награду за хемију. Први су створили вештачке радиоактивне супстанце: нуклиде фосфора, азота и силицијума. Експериментално су доказали да се светлост може преобратити у честице (стварање позитрона и електрона из гама-кванта). Од 1946. године руководио је Комесаријатом за атомску енергију, а под његовим руководством је 1948. конструисан први француски атомски реактор.

1970. – Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида.

1972. – Совјетски авион типа „Иљушин 62“ експлодирао је одмах по полетању из Источног Берлина, што није преживео нико од 156 људи у летелици.

1984. – Умро је јерменски велемајстор Тигран Вартанович Петросјан, шаховски првак света од 1963. до 1969. године.

1984. – Умро је енглески писац Џон Бојнтон Пристли, аутор дела пуних ведрине и хумора, али и друштвене критике. Дела: романи „Добри другови“, „Енглеско путовање“, „Поноћ у пустињи“, „Анђеоско сокаче“, драме „Опасна окука“, „Дођоше до града“, „Инспектор је дошао“, „Чаша пива“, есеји „Енглески комични ликови“, „Енглески роман“, „Енглески хумор“, „Дикенс и његов свет“, „Књижевност и западњак“.

1988. – Умро је италијански конструктор спортских аутомобила Енцо Ферари, један од пионира спортског аутомобилизма.

1992. – Умро је амерички судија Џон Сирика, централна личност афере „Вотергејт“, који је наредио председнику САД Ричарду Никсону да преда компромитујуће магнетофонске траке, које су га коштале положаја шефа државе.

1996. – Јужноафричка Национална партија, творац политике апартхејда, специфичног система расне сегрегације у Јужној Африци, прешла је у опозиционе клупе, први пут после 48 година.

1999. – У Метохији је систематски опљачкано и потом спаљено више од 200 српских села, изјавио је владика хвостански Атанасије (Ракита). Према његовим речима, на Косову и Метохији уништена је најмање 41 црква и манастир, укључујући многе светиње из 13. и 14. века, попут Богородичине цркве из 1315. године и манастира Свете Тројице у Мушутишту, манастира Светог Марка у Кориши, цркве Светих апостола Петра и Павла у Сувој Реци и цркве Свете Тројице у Доњем Петричу.

2000. – Свети синод Руске православне цркве прогласио је светитељима последњег руског цара Николаја ИИ, царицу Александру и њихову децу Алексеја, Анастасију, Марију, Олгу и Татјану, које су бољшевици побили у јулу 1918. у Јекатеринбургу на Уралу (у совјетско време Свердловск). Руска загранична црква поштовала их је као мученике и светитеље и раније.

2002. – Умрла је Радојка Живковић, српска музичарка и композиторка, виртуоз на хармоници. Написала је бројне песме и компоновала низ кола, између осталих и „Радојкино коло“.

2004. – Умро је пољски писац Чеслав Милош, добитник Нобелове награде за књижевност 1980. године. Дебитовао је 1933. збирком песама „Поема о охлађеном времену“. Педесетих година постао је шире познат као есејиста и прозни писац, а 1953. године објавио је студију о тоталитаризму „Заробљени дух“ и роман „Освајање власти“.

2005. – „Боинг 737“ кипарске компаније „Хелиос“ срушио се у области Каламус, 30 километара северно од Атине. Погинуо је 121 путник и сви чланови посаде.

2006. – Најмање 62 особе су погинуле, а 140 је рањено у бомбашким и ракетним нападима у већински шиитском делу Багдада.

2006. – Најмање 436 особа је погинуло, а 140 се воде као нестале у налету тајфуна Саоми у Кини. Уништено је више од 50.000 кућа, потонуло је чак око 1.000 пловила, а око 1.500 људи је повређено. Био је то најјачи тајфун који је погодио Кину у претходних 50 година.

2006. – Побуњенички покрет Шри Ланке „Тамилски тигрови“ оптужио је владу за убиство најмање 65 лица, међу којима се налази и 50 ученица једног сиротишта које је погођено током жестоких борби између „Тигрова“ и владиних снага. У грађанском рату у Шри Ланки током две деценије у сукобима је погинуло око 65.000 особа.

2006. – Умро је амерички глумац Бруно Кирби, познат по улогама у филмовима „Градски каубоји“, „Кад је Хари срео Сели“ и „Кум ИИ“. Каријеру је започео 1971. године и у прво време углавном је тумачио улоге шепртља и смешних типова, али је касније добијао све озбиљније карактерне улоге. Упамћен је по помало промуклом гласу и улогама у филмовима „Добро јутро, Вијетнам“ и ТВ серији „М.А.С.Х.“.

2007. – Више од 30 цивила је погинуло, а преко 60 је повређено у сукобима у Могадишу, престоници Сомалије. Сукоби су почели пошто су побуњеници напали базе војске Сомалије.

2007. – Најмање 400 особа је погинуло, а око 200 је рањено у четири готово истовремена напада бомбаша самоубица на припаднике заједнице Јазида, близу Катаније, 120 километара западно од Мосула, на северозападу Ирака. Четворица бомбаша самоубица, који су возили цистерне с горивом, активирали су готово истовремено експлозивне направе у насељу недалеко од Катаније. Јазиди, специфична верска група, по етничкој припадности углавном су Курди. Напад су извели сунитски исламисти Ал Каиде.

2018. – Приликом урушавања моста Моранди, званично вијадукта Полчевера, у Ђенови, Италија, 43 особе су погинуле, а 16 је повређено. Мост, који је пројектовао италијански архитекта Рикардо Моранди, пуштен је у саобраћај септембра 1967. године и коришћен као део аутопута А10. Реконструисан је 2016. године, али се урушио након што га је погодио гром. Према тумачењима стручњака, мост је имао конструкциону грешку. Још један мост архитекте Морандија, својевремено познатог по иновативној употреби армираног бетона, такође се делимично урушио – Маракаибо у Венецуели, 1964. године, две године након завршетка.

2020. – Умро је Светозар Обрадовић Тоза, стрип-сценариста и новинар. Иако је студирао грађевинарство, био је посвећени стрип-сценариста, један од најплоднијих у Србији и некадашњој Југославији. Аутор је серијала „Поручник Тара“, „Кобра“, „Цат Цлаw“, „Велики Блек“, „Лун краљ поноћи“, „Тарзан“, „Троје несаломивих“, „Биллy тхе Пљуц“. Највише је радио за издања новосадског Дневника и Форума, као и за горњомилановачке Дечје новине, а деведесетих за немачку кућу Бастеи Верлаг.

2021. – Разоран земљотрес јачине 7,2 степена по Рихтеровој скали погодио је западни део Хаитија, с епицентром на полуострву Тибурон, приближно 150 километара западно од Порт-о-Пренса. Погинуло је 2.248 особа, а повређено је готово 18.000.

2022. – У пожару у коптској цркви Абу Сефеин (арапски назив за Светог Меркурија) у Имбаби, Гиза, предграђу Каира, погинула је 41 особа, а повређено је 45. На служби у цркви налазило се око 5.000 верника када је уочен пожар, наводно услед неисправних инсталација.

2023. – Приликом експлозије аутосервиса повезаног са бензинском пумпом у Махачкали, Дагестан, Русија, погинуло је 35 особа, а повређено најмање 80. Пожар је захватио површину од око 500 квадратних метара, а ватра се из аутосервиса проширила на бензинску пумпу.