Догодило се на данашњи дан – 1. август

Данас је субота, 1. август, 213. дан 2026. године. До краја године има 152 дана.

10. пре н. е. – Рођен је римски цар и историчар Клаудије Тиберије Друз, који је током владавине од 41. године успео да стабилизује прилике у Римској држави. Године 43. освојио је Британију (осим северне трећине острва, која никада није пала под Рим). Римска историографија запамтила га је као владара који заслужује поштовање. Био је учен и мудар човек који је свесрдно помагао оне који су се бавили разним видовима стваралаштва, а и сам се бавио писањем. Умро је 54. године, отрован печуркама које му је подметнула четврта супруга Јулија Агрипина Млађа како би отворила пут да на чело државе доведе сина из претходног брака, будућег цара Нерона.

1714 – Умрла је енглеска краљица Ана, последњи монарх из династије Стјуарт, током чије су владавине 1707. године коначно уједињене Енглеска и Шкотска под једном круном.

1779 – Рођен је амерички правник и писац Френсис Скот Ки, аутор текста америчке химне „Застава посута звездама“.

1798 – У поморској бици код Абукира, близу Александрије, британска флота адмирала Хорација Нелсона уништила је француску флоту адмирала Франсоа Пола Бријеса д’Егалијеа. Битка је само учврстила готово неприкосновену превласт Британије на морима.

1819 – Рођен је амерички писац Херман Мелвил, аутор романа „Моби Дик“, оштроуман критичар америчког друштва, који је мајсторски користио симболе и алегорије. Остала дела: „Тајпи“, „Ому“, „Били Бад“.

1834 – Ступио је на снагу Закон о забрани ропства у Британији и њеним поседима. У британским колонијама ослобођено је више од 770.000 робова, највише у такозваној Западној Индији (Кариби).

1860 – Умро је црногорски кнез Данило Петровић, којег је дан раније у Котору тешко ранио емигрант Тодор Кадић из Белопавлића. Била је то освета за силовање његове сестре. Сенат на Цетињу потом је наредио да се сви Кадићи побију. Данило је био први световни владар Црне Горе, у складу са тестаментарном жељом Петра ИИ Петровића Његоша. У боју на Грахову, маја 1858. године, извојевао је победу. Године 1860. постигао је разграничење са Турском уз подршку Француске. Током његове владавине, која је почела 1852. године, Црна Гора постала је наследна кнежевина. Помагао је устанке Срба у Херцеговини против Турака.

1894 – Јапан је објавио рат Кини због спора две земље око Кореје.

1910 – Рођен је позоришни и филмски редитељ, сценограф и глумац Бојан Ступица. Његова режија одликовала се изразитом креативношћу. Радио је у више наших позоришта, најдуже у Београду (Југословенско драмско позориште, Атеље 212 и Народно позориште), и знатно је допринео развоју позоришне уметности код нас. Режирао је позоришне комаде „Дундо Мароје“, „Леда“, „У агонији“, „Аретеј“, „Кавкаски круг кредом“, „Рибарске свађе“, „Крваве свадбе“, „Опера за три гроша“, „Идиот“, „Посета старе даме“, „Света Ивана“, „Глорија“, „Мадам Сан-Жен“, „Дантонова смрт“, „Јаје“ и „Богојављенска ноћ“, као и представу „Браћа Карамазови“, те филмове „Јара господа“ и „У мрежи“.

1914 – Немачка је у Првом светском рату, после аустроугарског напада на Србију, објавила рат Русији, Француска је прогласила општу мобилизацију, Немачка је потписала савез са Турском, а Италија је прокламовала неутралност, иступивши из пакта Централних сила.

1930 – Рођен је Пјер Бурдије, француски социолог, антрополог и филозоф. Творац је социолошког концепта који је назвао теорија праксе. Највише се бавио проблемима социологије културе. Познат је по уобличавању појмова попут културног, социјалног и симболичког капитала. Дела: „Нацрт за једну теорију праксе“, „Сигнална светла“ и „Нарцисово огледало“.

1936 – Рођен је Ив Сен Лоран, једна од најистакнутијих личности света моде. Имао је само 21 годину када је, након смрти Кристијана Диора 1957. године, изабран за његовог наследника, што је била последица њихове претходне успешне сарадње. Почетком шездесетих година основао је сопствену кућу високе моде. Лоран је био први дизајнер који је 1966. године пласирао нови концепт луксузне женске конфекције („Лева обала“), намењене ширем тржишту.

1944 – Становници Варшаве су у Другом светском рату подигли устанак против немачких окупационих снага. Варшавски устанак трајао је два месеца и угушен је уз стравичне жртве пољских устаника и цивилног становништва.

1952 – Рођен је Зоран Ђинђић. Гимназију је завршио у Београду. Дипломирао је филозофију 1974. године у Београду, а 1979. године докторирао је у Немачкој, са тезом „Проблеми утемељења критичке теорије друштва“. Привођен је још као студент због организовања „илегалних активности у студентској организацији“, а потом се нашао у Немачкој. Радио је у Институту за филозофију и друштвену теорију у Београду, био је посланик у три сазива Народне скупштине Србије, као и Савезне скупштине СРЈ, и професор на Филозофском факултету у Новом Саду. Био је један од иницијатора обнове Демократске странке 1989. године (са још 12 интелектуалаца), а на Скупштини странке 1990. године био је један од њених оснивача. У јануару 1994. године постао је председник Демократске странке. Извесно време 1997. године био је градоначелник Београда. Био је један од архитеката петооктобарских промена у Србији 2000. године. Од 25. јануара 2001. до смрти у атентату 12. марта 2003. године био је председник Владе Србије. Добитник је награде „Бамби“, као и награде фондације „Полак“. Преводио је Дилтаја, Кропоткина и Хусерла. Дела: „Субјективност и насиље“, „Јесен дијалектике“, „Југославија као недовршена држава“ и „Србија ни на истоку ни на западу“.

1955 – Умро је српски писац Станислав Винавер, један од најзначајнијих и најразноврснијих стваралаца у новијој српској књижевности. Студирао је математику и музику у Паризу, а између два светска рата радио је као преводилац и новинар. У Првом светском рату учествовао је као добровољац у Српској војсци, док је окупацију земље у Другом светском рату провео у немачком заробљеништву, као резервни официр Краљевине Југославије. Од 1945. године радио је у Београду као професионални писац и преводилац, једно време и у агенцији Тањуг. Немиран, радознао и динамичан дух, музички обдарен, био је један од протагониста модерне српске књижевности после Првог светског рата, истраживач и креатор слободнијег песничког израза и књижевног језика. Дела: збирке песама „Мјећа“, „Варош злих волшебника“, „Чувари света“, „Европска ноћ“, „Пантологија новије српске пеленгирике“, „Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике“; проза „Приче које су изгубиле равнотежу“, „Године понижења и борбе, живот у немачким ‘офлазима’“, „Ратни другови“, „Шабац и његове традиције“; есеји „Гоч гори, једна југословенска симфонија“, „Живи оквири“, „Језик наш насушни“, „Надграматика“, „Заноси и пркоси Лазе Костића“, „Момчило Настасијевић“ и „Громобран свемира“, „Немачка у врењу“.

1958 – Јордански краљ Хусеин распустио је федерацију Ирака и Јордана.

1966 – После војног удара у Нигерији власт је преузео генерал Јакубу Говон.

1973 – Умро је немачки државник Валтер Улбрихт, који је пред нацистима избегао из земље, али се после Другог светског рата вратио и 1950. године постао први секретар владајуће Јединствене радничке партије Немачке у новоствореној Источној Немачкој (Немачкој Демократској Републици). Од 1960. до 1971. године био је на челу Државног савета Источне Немачке.

1975 – Потписан је Хелсиншки завршни акт, којим су се све европске земље, изузев Албаније, уз САД, Канаду и Совјетски Савез, сагласиле о принципима међусобних односа и европске безбедности.

1994 – Председник Немачке Роман Херцог изразио је жаљење због свега што је Немачка учинила Пољској током Другог светског рата.

1997 – Умро је руски пијаниста Свјатослав Теофилович Рихтер, један од најзначајнијих пијаниста 20. века. Оригинално је тумачио композиције различитих епоха, интерпретирајући их савршеном техником, што је одушевљавало концертну публику широм света.

2000 – Исламски терористи у Кашмиру, који су се борили за припајање те северне индијске провинције Пакистану, у седам напада убили су најмање 100 људи, махом хиндуистичких ходочасника и радника.

2004 – У серији синхронизованих бомбашких напада на шест хришћанских цркава у Багдаду и Мосулу погинуло је најмање 15 особа, а више од 60 је рањено.

2004 – У пожару у једном супермаркету у предграђу Асунсиона, главног града Парагваја, живот је изгубило 409 особа, док су 454 повређене.

2005 – Умро је саудијски краљ Фахд, а за новог краља проглашен је његов млађи полубрат, принц Абдулах.

2009 – У саобраћајној несрећи код Лапова погинула је Борка Вучић, једна од најближих сарадница некадашњег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића. Важила је за успешног финансијског стручњака и у међународним оквирима.

2013 – На Европском првенству за фудбалере до 19 година, одржаном у Литванији, Србија је освојила прво место. У финалној утакмици репрезентација Србије победила је Француску са 1:0.

2013 – Александар Вучић, тада потпредседник Владе, и челник авиокомпаније УАР, Џејмс Хоган, потписали су у Београду Споразум о стратешком партнерству, којим је Србија уместо Јат ервејза добила нову авиокомпанију Ер Србија.

2017 – Тим француских археолога обелоданио је да се налази у Сен Коломбу, у предграђу града Вијена, тридесетак километара јужно од Лиона, могу сматрати најзначајнијим археолошким открићем у последњих 40 или 50 година због изузетне очуваности. Реч је о римском насељу из 1. века. Остаци су откривени на простору величине око 7.000 квадратних метара. У једној од кућа очуван је мозаик са представом Талије, музе комедије, коју отима Пан. Комплекс је, претпоставља се, био и место на којем се налазила филозофска школа.

2019 – Пожари у области Иркутск, у Русији, захватили су додатних 7.300 хектара. Према званичним саопштењима, у Русији је тада у пламену било око 2,8 милиона хектара шума, највише у Јакутији и Краснојарском крају, у Сибиру.

2020 – Преминуо је Димитрије Стефановић, музиколог и члан САНУ. Био је својеврсни полихистор, посвећен коренима музичких традиција Срба, словенских, византијских и других. Рођен је у Панчеву, дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на Одсеку за германистику (енглески и немачки), као и на Музичкој академији у Београду, на Одсеку за историју музике. Магистрирао је и докторирао на Универзитету у Оксфорду. Руководио је Музиколошким институтом САНУ од 1979. до 2000. године. Био је члан више страних академија, потпредседник Матице српске од 2004. године и генерални секретар САНУ од 2007. до 2015. године.