ЂОКИЋ ОТЕРАО СТУДЕНТЕ: НЕКАД ДОЛАЗИЛИ У БЕОГРАД, САДА БЕЖЕ ИЗ ЊЕГА

Према ГЛОБАЛ 2000 листи Центра за светско рангирање универзитета, те године Универзитет је заузимао 348. место, да би већ од 2023. уследио пад – најпре на 362. позицију, затим 2024. на 376, а 2025. године на 387. место. Овај резултат уједно је и најслабији још од 2018. године, што јасно указује на негативан тренд који траје већ неколико година.

Професор Факултета политичких наука Милан Петричковић оцењује за Ало! да је овакав развој догађаја био очекиван и да су узроци пада дубоко повезани са начином на који је универзитет функционисао у претходном периоду.

„Некада су студенти из региона долазили у Београд јер је Универзитет имао ауторитет, традицију и квалитет. Данас имамо потпуно обрнут процес – млади одлазе, јер губе поверење у институцију која је престала да испуњава своју основну функцију“, истиче Петричковић.

Он наводи да је кључни проблем то што су факултети, уместо места образовања и научног рада, постали простор политичког деловања.

„Протест јесте легитиман облик изражавања незадовољства, али блокаде наставе директно ускраћују право студентима који желе да студирају. Тиме се нарушава основна функција универзитета. Високо образовање не може и не сме да буде платформа за политичку промоцију и остваривање политичких амбиција“, наглашава он.

Према његовим речима, такав приступ довео је до озбиљног нарушавања академских стандарда и угледа институције.

„У периоду блокада фокус није био на наставно-научном раду, већ на политичким активностима. Нарушени су научни резултати, достојанство и компетентност наставног кадра, а ауторитет универзитета је озбиљно урушен“, упозорава Петричковић.

Он додаје да су последице видљиве и ван граница Србије, као и да Универзитет у Београду више нема позицију коју је некада имао у региону.

Док наш универзитет бележи пад, поједини универзитети из региона напредују. Некада су студенти долазили код нас, а данас одлазе на друге стране јер више не виде Београд као поуздану академску средину“, наводи он.

Како каже, штета која је нанета је огромна и вишеслојна – материјална, институционална и друштвена – а њен опоравак неће бити брз.

„Пад квалитета је драстичан и биће потребне године да се ствари врате на претходни ниво. Углед се лако изгуби, али се тешко враћа“, истиче Петричковић.

Као кључни корак ка опоравку, он види утврђивање одговорности и системске промене у високом образовању.

„Неопходно је да они који су довели до оваквог стања сносе одговорност. Без тога, као и без суштинских промена у систему и јаснијег дефинисања надлежности факултета, тешко је очекивати опоравак Универзитета у Београду“, закључује Петричковић.