Ђедовић: Србија ће до 2032. изабрати технологију и почети градњу нуклеарне електране

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је на Нуклеарном самиту у Паризу да ће Србија до 2032. године изабрати технологију и започети градњу прве нуклеарне електране у нашој земљи, која би требало да буде завршена око 2040. „Планирамо да до 2032. године изаберемо технологију и започнемо изградњу нуклеарне електране како бисмо око 2040. године или нешто касније могли да имамо првих 1.000 мегавата интегрисаних у нашу мрежу“, рекла је Ђедовић Хандановић на панелу „Регионални развој и стратегије: потенцијал нуклеарне енергије за решавање растуће глобалне потражње за чистом енергијом“. Она је рекла да Србија планира у сарадњи са Међународном агенцијом за атомску енергију да спроведе, на основу програма финансирања, стипендирање и обуке за младе, као и старије, стручњаке како бисмо ојачали наш људски капитал за развој нуклеарног програма. Ђедовић Хандановић је истакла да Србија има потписане споразуме и о сарадњи са Јужном Корејом, са САД, Руском Федерацијом у енергетском сектору, као и добру политичку сарадњу са Кином и да верује да ће бити потребно неколико технологија као пакет који ће Србија потенцијално разматрати. „Међутим, прерано је то рећи. Морамо видети шта ће се десити са развојем малих нуклеарних реактора и бити веома одлучни у одређивању шта ће бити најбоља опција за нашу будућност. Верујемо у енергетску транзицију, али и у додавање енергије, јер ће нам бити потребни стабилнији извори енергије и свакако веома јака базна енергија са поузданим капацитетима који ће донети одрживу будућност новим генерацијама, али и развоју технологије и развоју наше индустрије“, поручила је она. Ђедовић Хандановић је рекла да, као бивши банкар, сматра да су нам потребни нови алати за одрживо финансирање. „Заиста одрживо финансирање како бисмо осигурали да и мање развијене земље могу достићи угљеничну неутралност, са већим фокусом на локалне аспекте и циљеве Србије. Наши циљеви су нових 1.500 мегавата до 2030. године, а 4.600 нових мегавата до 2035. године, као и најмање 1.000 мегавата нуклеарних капацитета до 2040. године. За то смо креирали програм Србија 2030-2035 и планирамо да уложимо три милијарде евра до 2035. године, уз процену да је укупно потребно око 10 милијарди евра за улагања у наш нуклеарни програм“, навела је министарка. Поручила је да треба јачати регулаторне институције и стварати локалне ланце вредности, али и обучавати стручњаке, инжењере и техничаре. „У међувремену треба да улажемо и у хидроелектране, као и у нове гасне капацитете. Али свакако, будите храбри данас за бољу будућност сутра“, поручила је Ђедовић Хандановић на панелу. Захвалила је председнику Емануелу Макрону и француској влади на одрживом партнерству, као и Међународној агенцији за атомску енергију са којом ћемо сарађивати у будућности, али и другим земљама и партнерима који су потенцијални партнери на путу ка одрживој будућности Србије. Ђедовић Хандановић учествује на Нуклеарном самиту 2026 у Паризу као изасланик председника Александра Вучића. Министарка је учествовала и на панелу који је модерирао француски министар за Европу и спољне послове Жан-Ноел Баро, а панелисти су били и генерални секретар Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) Матијас Корман, председник Афричке комисије за нуклеарну енергију (АФКОНЕ) Гаспар Лијоко Мбојо, председник Кинеске националне нуклеарне корпорације (ЦННЦ) Јанфенг Шен и председник, генерални директор Француске електропривреде (ЕДФ) Бернар Фонтана, извршни саветник у Wестингхоусе Елецтриц Цомпанy Жак Беснаину и председник Групе европских општина са нуклеарним постројењима (ГМФ) и градоначелник Борселе Гербен Дајкстерхуис. Нуклеарни самит се одржава у конгресном центру „Ла Сеине Мусицале“, отворио га је председник Француске Емануел Макрон, а обратили се и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, премијер Словачке Риберт Фицо, премијер Грчке Кирјакос Мицотакиц, председник Руанде Пол Кагаме, генерални директор ИАЕА Рафаел Мариано Гроси и бројни званичници више од 30 земаља.