„ДЕЦУ УЧИТЕ ДА СЕ ПРЕДСТАВЕ, А ОНИ…“ Социолог за Ало о шоку у Утиску недеље: Они би да воде државу, а да им се не зна име и презиме

Потпуни је куриозитет да имамо представнике неке политичке снаге који се не представљају именом и презименом, каже за Ало! социолог Бојан Панаотовић, коментаришући гостовање пленумашице у Утиску недеље, где је изјавила: „Ја немам име и презиме, ја сам медиј“.

-Деца у предшколској установи се уче од стране родитеља и васпитача да се представе, да кажу своје име и презиме кад разговарају са неким. Наравно да нећете некоме са злим намерама ко покушава да се увуче у возило да кажете име и презиме или непознатом човеку ако звони на врата ако је дете то реч. Али у школи, у разговору са рођацима, са кумовима, увек ће се тражити да се дете представи. Од малих ногу, чак и ако то старији знају, то је вежба да се представите цивилизовано, јасно и гласно. А замислите, овде је реч о некоме ко представља одређену политичку снагу која претендује да представља државу, а не жели да се представи именом и презименом. Наведите ми једну земљу у свету у којој пленуми одлучују, предлажу и шаљу госте без имена у емисији. Ако то постоји у Данској, Парагвају, Италији, Етиопији, Шпанији ја ћу то да подржим. Али упоредна пракса нас учи да то не постоји ни у једној земљи на овом свету – каже Панаотовић за Ало!.

„И у једнопартијским системима кандидати су се представљали именом и презименом“

Панаотовић наводи да су и у једнопартијским системима кандидати представљали именом и презименом.

Постоје политичке партије, постоје парламентарне демократије, постоје монархије или једнопартијске државе. Али у једнопартијској држави, сетимо се југословенског комунизма, људи су излазили на изборе. Јер у оквиру те комунистичке партије ви сте као грађани или членови партије гласали за одређене кандидате дали ће они бити посланици или неће. Дакле, чак и у једнопартијским системима постоје некакви избори и некакво гласање И сви кандидати морали су, наравно, бити представљени именом, презименом, датумом, родњења годиштем, биографијом. То су ствари које се абсолутно подразумевају – наводи наш саговорник.

О лицемерју блокадера

Наш саговорник се осврнуо и на лицемерје блокадера након смрти студенткиње Филозофског факултета.

-Ако годину и по дана, две године, имамо испирање мозга, како треба рушити власт, мењати поредак, због тога што се десила одређена несрећа, која је трагична и болна, по којом критеријуму, ако сте друштво паметних, образованих, изрелих људи, за 16 жртава надстрешнице држите минут ћутања и за пса Дону у Новом Саду држите минут ћутања, свако мало и на свакој раскрсници, а за студенткињу страдалу падом или скоком са петог спрата Филозофског факултета не држите минут ћутања? Нема одговора на то питање. То значи да није укључен у цео овај системни пројект мозак. Јер ако је трагична судбина 16 оних изпод надстешнице, ако је трагична судбина пса Доне, ваљда је исто трагична судбина страдале студенткиње падом са петог спрата Филозофског факултета. Је ли то примерено здравом разуму или није? Не, овде се ради о томе да вам неке жртве одговарају да их политички злоупотребљавате, а неке жртве сматрате да вам политички нису згодне, па онда нећете ни обележавати нихову смрт и покушаћете да вест о томе потиснете у страну. На страну што вам није пало на памет да се сетите младих људи изгорелих у Новом саду у Контрасту, у Лаунџу, где је низ пропуста установљено од стране различитих нивоа власти – каже наш саговорник.

Каже да је из примера које је навео јасно да се ради о једној политици која не функционише на принципу морала, части и логичког закључивања

Указао је на још две важне чињенице.

-Када је несрећно страдао дечак у болници у Чачку, након операције крајника, сви који имају друштвене мреже и сви који имају елементарне информације, знали су и знају и сада да су почеле активности да се уприличи протест, и биле су пароле „Мирно спавај свете, није твоје дете“.
Чак је и одржан један протест у Чачку, са слоганом „Руке су ван крваве“ и слично. Када се испоставило у року од 24 часа да је човек лекар који је оперисао тог дечка и који је преминуо након операције крајника, један од првих на листи људи који су стали против режима Александра Вучића, тог тренутка протести престају као руком однесени или као ножем пресечени. Чекајте, ако вам је криво због смрти детета, а ваљда и сваком нормалном човеку криво, да је и дете у Бангладешу, а не у Србији, треба да вам је криво, хоћете ли онда наставити с протестима док се не утврди кривица или ћете прекинути протесте моментално само кад се утврдило да је лекар блокадер? – наводи Панаотовић.

Наш саговорник осврће се и на саобраћајну несрећу у Новом Саду у којој је страдао таксиста.

– Када је трагично преминуо таксиста у Јеврејској улици у Новом саду, тако што је налетео на њега један млад човек упитног психичког здравља, који је честитао свом аутомобилу на билбордима у Новом Саду рођенден, неки скупоцени ферари или нешто слично, и убио тог човека у Јеврејској улици, почели су такође да се припремају протести, уз спин да је реч о сину једног високог функционера владајуће странке. У року од 24 часа испливају фотографије човека који је убио овог таксисту и повредио још неколико муштерија људи около у јеврејској улици, испливају фотографије да је тај човек у најближим другарским односима и у политичкој сарадњи са господином Луком Стојаковићем, једним од вођа блокадера. Тог тренутка аутоматски се прекидају протести у вези са трагичном смрћу таксисте и повређивању људи у Јеврејској улици. Да су они рекли „руке су вам крваве“ и том доктору који је блокадер и „руке су крваве“ и овом момку који је блокадер, онда бих ја рекао признајем и прихватам да постоји консеквентност и да људи заиста траже одговорност. Али ви на ових неколико примера које сам навео видите да они траже одговорност само тамо где виде по њиховом мишљењу пипке власти. Тамо где су људи који њих подржавају, који су у њиховом политичком окриљу одговорни директно, тамо њих не интересује правда, истина и коме су крваве руке – каже Панаотовић.