Vladan Petrov: Sudstvo se mora zaštititi od politike, ali ne i otrgnuti od Ustava i države

Predsednik Ustavnog suda Srbije i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladan Petrov izjavio je da se sudstvo mora zaštititi od politike, ali ne i otrgnuti od Ustava i države, kao i da bi razrešenje trebalo da bude sankcija za sudije koje su prekršile zabranu političkog delovanja i koje se javno deklarišu kao protivnici aktuelne vlasti, a mnogi su, kako je rekao, uz njenu pomoć napredovali na funkcijama.

„U pitanju je sukob interesa koji mora i može biti sankcionisan gubitkom sudijske funkcije. Problem je samo u tome ‘što vrana vrani oči ne vadi’. Principu nekažnjavanja komplementaran je manir javnog nezameranja. Visoki savet sudstva, sastavljen od ‘preamandmanskih’ sudija i ‘postamandmanskih’ istaknutih pravnika, nije postao dovoljno kompaktan organ šireg društvenog autoriteta da bi smogao snage da izrekne pojedinačnu sankciju sudiji-političaru. Ništa se ne bi dobilo ni povratkom na staro, u skupštini. Tek tamo bi pitanja sudijskog statusa postala predmet političke trgovine. Sudstvo se mora zaštititi od takve politike, ali ne i otrgnuti od Ustava i države“, rekao je Petrov u intervjuu za Politiku.

On je istakao da je propuštena prilika još devedesetih godina prošlog veka da se sudstvo reformiše tako da postane dovoljno nezavisna i autoritativna grana vlasti. „Kasniji pokušaji, naročito ona, u evropskim okvirima, skandalozna reforma pravosuđa od 2008. do 2010, svojevrsna lustracija za tadašnju vlast nepodobnih sudija i tužilaca, ostavila je dugoročno štetne posledice. Ona je praćena i pojavom ‘organskog’ vezivanja nemalog broja sudija za nevladine organizacije sumnjivih izvora finansiranja i antidržavnog političkog delovanja. Pojedini članovi tih organizacija, kao što je CEPRIS, pozivaju se na nekakvu nedodirljivost sudijske funkcije, ali je upravo oni bagatelišu svojim otvoreno političkim delovanjem“, rekao je Petrov.

Upitan da li se kao član Venecijanske komisije oseća bar delom odgovornim za „oteto“ pravosuđe, Petrov je rekao da mu spočitavaju da je bio stručni projektant ustavnih promena koje su omogućile „otimanje“ pravosuđa od države, a da se sada njih odriče, a on se zapravo ponosi ustavnim okvirom koji su postavili za nezavisno sudstvo i samostalno javno tužilaštvo-

„U Venecijansku komisiju me nisu imenovali stranci, nego moja država, odnosno Vlada Srbije. Tamo sam od početka uživao izvestan ugled, jer su oni izgleda bolje upoznati sa mojom naučnom i stručnom biografijom i kvalitetima nego neki ovde. Taj ugled, međutim, imao je izvorište i u dobroj međunarodnoj pozicioniranosti naše države, pogotovo u vreme kada sam 2021. godine postao njihov član“, rekao je Petrov.

Dodao je da o pravosudnim zakonima iz 2023. ima načelno pozitivno mišljenje, objašnjavajući da nije učestvovao u njihovom pisanju, ali je kasnije u njihovoj primeni uočio izvesne nedostatke zbog kojih smatra opravdanim njihovu izmenu u jednom transparentnom i inkluzivnom procesu. Ukazao je da je jedan deo Visokog saveta tužilaštva, na čelu sa predsednikom Saveta, napravio čitav niz teških proceduralnih i materijalnih neustavnosti koji je primorao Ustavni sud da proglasi ništavim rešenja tog organa po prigovorima i naloži da se izbori za izborne članove VST-a ponove na onim mestima gde su uloženi prigovori.

„Umesto da VST u svemu postupi po odluci Ustavnog suda, ovaj organ se na odluku nominalno pozvao, ali ju je protumačio kao priliku da ‘igra pingpong’ sa Ustavnim sudom. Ustavni sud je još jedanput reagovao odbacivši žalbe na novo rešenje VST-a koje je moralo isključivo da posluži izvršenju odluke Ustavnog suda, a ne novom krugu odlučivanja pred ovim organom. U istom danu kada je Ustavni sud odbacio žalbe dvoje tužilaca i Evropski sud za ljudska prava je odbacio njihovu predstavku protiv ministra pravde i Ustavnog suda. Komplementarnim delovanjem dve najviše institucije za zaštitu prava, Ustavnog suda, na nacionalnom, i ESLjP-a, na međunarodnom nivou, slučaj je okončan tako da se izbori moraju ponoviti. Potom je usledila ostavka jednog broja članova i zamenika članova Izborne komisije VST-a, iako je bilo logično da već nakon prve odluke Ustavnog suda ostavku podnese predsednik saveta koji je uzurpirao ovlašćenja kolegijalnog organa“, objašnjava Petrov.

Dodao je da se ozbiljni konflikt u samom VST-u, u koji se pokušava uvući i Ustavni sud, mora razrešiti bez odlaganja, vraćanjem saveta u okvire Ustava i zakona i transparentnim institucionalnim dijalogom članova tog organa.