Dogodilo se na današnji dan – 15. avgust

Danas je subota, 15. avgust, 227. dan 2026. godine. Do kraja godine ima još 138 dana.

1057. – Poginuo je škotski kralj Makbet, čiji je život inspirisao engleskog pisca Vilijama Šekspira da napiše jednu od svojih najpoznatijih drama.

1534. – Španski monah Ignasio de Lojola osnovao je u Parizu rimokatolički jezuitski red (Societas Iesu), koji je papa Pavle III priznao šest godina kasnije.

1769. – Rođen je francuski car Napoleon I Bonaparta, jedan od najvećih vojskovođa u istoriji. Istakao se 1793. godine u borbi kod Tulona, kada je sa 24 godine postao general. U Italiji je 1796. i 1797. godine porazio austrijsku vojsku, a 1797. ukinuo Mletačku republiku. Posle pohoda na Egipat, državnim udarom 1799. uspostavio je režim konzulstva i preuzeo vlast kao „prvi konzul“, a od 1802. bio je doživotni konzul. Reformisao je administraciju, prosvetu, finansije i sudstvo i uveo građanski i krivični zakonik poznat kao Napoleonov kodeks. Proglasio se carem 1804. godine. Pobedama kod Ulma i Austerlica 1805. godine primorao je Austriju na mir, a 1806. i 1807. porazio Prusku i primorao je na mir pod veoma teškim uslovima. Pokušao je da pokori Španiju i 1808. postavio svog brata Žozefa za španskog kralja. Njegove pobede od 1805. do 1809. omogućile su Francuskoj prevlast nad velikim delom Evrope.

Godine 1812. Napoleon je krenuo u pohod na Rusiju sa vojskom od oko 600.000 ljudi, sastavljenom od pripadnika gotovo svih evropskih naroda. Iako je zauzeo Moskvu, njegov pohod završio se katastrofalnim porazom. Nakon poraza kod Lajpciga 1813. godine, saveznici su krajem marta 1814. ušli u Pariz, a Napoleon je prognan na Elbu. Pobegao je sa ostrva i vratio se u Pariz u martu 1815. godine, ali je u junu iste godine konačno poražen kod Vaterloa. Potom je prognan na ostrvo Sveta Jelena, gde je umro 1821. godine kao britanski zatočenik. Postoje teorije da je bio otrovan.

1771. – Rođen je škotski pisac Valter Skot, tvorac modernog istorijskog romana. Skupljao je narodne pesme i pisao dela inspirisana istorijom Škotske. Na engleski je preveo srpsku narodnu pesmu „Hasanaginica“. Njegova poznata dela su „Veverli“, „Gaj Manering“, „Starinar“, „Rob Roj“, „Ajvanho“, „Kenilvort“ i „Kventin Dervard“.

1914. – Počela je Cerska bitka, prva velika pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Nakon upada oko 200.000 austrougarskih vojnika u Srbiju, Srpska vrhovna komanda prebacila je oko 180.000 vojnika u severozapadnu Srbiju, shvativši gde je koncentrisan glavni napad. Sukob je počeo u noći između 15. i 16. avgusta na padinama Cera.

Zahvaljujući strategiji srpske komande, austrougarske snage su do 24. avgusta potisnute iz Srbije, uz oko 4.500 zarobljenih vojnika. Cerska bitka bila je prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu i značajno je podigla ugled Srbije i njene vojske. Pobeda je, između ostalog, omela Austrougarsku da pravovremeno koncentriše svoje snage na ruskom frontu.

1914 – Prolaskom broda „Ankon“ otvoren je Panamski kanal, dug 81,6 kilometara, koji u najužem delu Srednje Amerike spaja Atlantski i Tihi okean. Kanal je zvanično otvoren tek u julu 1920. a gradnja koju je 1889. započeo graditelj Sueckog kanala Francuz Ferdinan de Leseps, a SAD preuzele 1901. praćena je finansijskim aferama, pritiscima i vojnim intervencijama. Zbog klimatskih prilika broj umrlih radnika bio je ogroman. Tokom izgradnje kanala SAD su ustanovile i jednu novu državu – Panamu, pošto nisu bile zadovoljne uslovima koje im je dala Kolumbija čiji je Panama bila sastavni deo.
1917 – Boljševici su poslednjeg ruskog cara Nikolaja II i njegovu porodicu izveli iz rezidencije u Carskom Selu kod Petrograda da bi ih otpremili u Sibir. Docnije su prebačeni u Jekaterinburg na Uralu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk) gde su ih pobili jula 1918.
1924 – Rođen je engleski pisac Robert Okston Bolt, poznat po popularnim, inteligentno pisanim dramama s veštim zapletom, poput „Čoveka za sva vremena“ o životu Tomasa Mora, jedne od najboljih istorijskih drama pisanih u 20. veku. Ostala dela: drame „Trešnja u cvatu“, „Tigar i konj“, „Blagi Džek“, „Braća i sestre“, „Vivat! Vivat Regina!“, „Stanje revolucije“, filmski scenariji „Čovek za sva vremena“ (Oskar za scenario), „Lorens od Arabije“, „Doktor Živago“, „Rajanova kći“.

1925 – Rođen je Oskar Piterson, kanadski džez pijanista i kompozitor. Školovao se u rodnom Montrealu, a postao je poznat nakon nastupa u njujorškom Karnegi Holu 1949. Osvojio brojne nagrade i priznanja, uključujući i nagradu „Gremi“ za životno delo 1997. kao i priznanje Međunarodne asocijacije za džez obrazovanje. Nosilac je najvišeg kanadskog civilnog priznanja – Ordena reda Kanade, i prvi živi Kanađanin čiji je lik dospeo na poštansku marku. Oskar Piterson bio je jedan od najvećih muzicara u istoriji džeza uopšte.
1947 – Akt o nezavisnosti Britanske Indije stupio je na snagu. Tim činom su posle 180 godina kolonijalne vladavine Britanije, oformljene suverene države Indija i Pakistan. Do podele negdašnje Britanske Indije došlo je zbog verskog rascepa. Indijsku uniju mahom je naseljavalo hinduističko stanovništvo, a Pakistan muslimansko. Muslimanski Pakistan se kasnije pocepao na dve države (te teritorije nisu bile teritorijalno povezane) na Bangladeš i današnji Pakistan.
1948 – Južna Koreja je postala nezavisna država pod nazivom Republika Koreja, s predsednikom Singmanom Rijem.

1949 – Umro je srpski pisac Rastko Petrović, jedan od najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pesnika. U ratu je sa srpskom vojskom prošao povlačenje preko planinskih vrleti do Jadrana 1915. posle čega je poslat u Francusku i u Parizu je diplomirao prava. Od 1923. radi u diplomatskoj službi, u Rimu, zatim u Vašingtonu, gde i umire 1949. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu 1986. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Njegova knjiga pesama „Otkrovenje“ smatrana je najznačajnijom zbirkom srpske poezije između dva svetska rata. Pisao je i putopise s putovanja po Africi i Americi, zatim o Prvom svetskom ratu roman „Dan šesti“. Ostala dela: roman „Burleska gospodina Peruna boga groma“, lirska proza „Ljudi govore“, putopis „Afrika“, drama „Sibinjanke“.
1950 – U zemljotresu u severoistočnoj indijskoj državi Asam poginulo je više od 1.000 ljudi.
1960 – Proglašena je nezavisnost afričke države Kongo (Brazavil) koji je od 1886. bio francuska kolonija pod nazivom Srednji Kongo. Kao kolonija Francuski Kongo bio je sastavni deo Francuske ekvatorijalne Afrike.

1962 – Probijen je drumski tunel ispod Mon Blana, najvišeg vrha u zapadnoj Evropi, kojim je francuski turistički centar Šamoni povezan sa italijanskom dolinom Aoste.
1971 – Bahrein je stekao nezavisnost posle 150 godina britanske kolonijalne vlasti.
1975 – Tokom vojnog udara ubijen je predsednik Bangladeša i otac nezavisnosti te azijske zemlje šeik Mudžibur Rahman, koji je posle sticanja nezavisnosti u januaru 1972. postao prvi predsednik vlade Bangladeša. Prethodno je bio lider Narodnog saveza Bengala.
1979 – U sudaru dva aviona sovjetske kompanije „Aeroflot“ iznad Ukrajine poginule su 173 osobe, svi putnici i članovi posada.
1990 – Predsednik Mihail Gorbačov obnovio je sovjetsko državljanstvo dobitniku Nobelove nagrade za književnost ruskom piscu Aleksandru Solženjicinu, koji je 1974. prinuđen da emigrira na Zapad.
1994 – U Sudanu je uhapšen i odmah izručen Francuskoj Iljič Ramires Sančez, poznat kao „Karlos Šakal“ čuveni terorista.
1995 – Japan je, 50 godina posle okončanja Drugog svetskog rata na Pacifiku, prvi put jasno naglasio žaljenje zbog ratnih akcija u regionu.
1998 – U najtežem pojedinačnom terorističkom napadu u Severnoj Irskoj tokom 30 godina nasilja, u eksploziji automobila-bombe u mestu Omag poginulo je 29 ljudi. Severna Irska ima status jedne od krunskih zemalja unutar Ujedinjenog Kraljevstva.
2001 – Makedonska vlada formalno je dozvolila razmeštaj 3.500 vojnika NATO radi oduzimanja oružja od pobunjenih Albanaca.
2003 – U pismu Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija Libija je preuzela odgovornost za eksploziju bombe u avionu „Pan Amerikena“ iznad Lokerbija u Škotskoj kada je poginulo 270 lica.
2005 – Indonežanska vlada i pobunjenici potpisali su sporazum o završetku višedecenijskog oružanog sukoba između centralne vlade iz Džakarte i separatista sa Sumatre.
2007 – U zemljotresu koji je pogodio Peru poginulo je 510 osoba. Razaranje je bilo najveće u pustinjskoj oblasti na jugu Perua, u gradovima Ika i Pisko, oko 200 kilometara jugoistočno od glavnog grada Lime. Jačina potresa u epicentru iznosila je osam stepeni Rihterove skale.
2008 – Umro je Džeri Veksler, pionir „ritam & bluza“ i muzički producent. Koosnivač je kultne muzičke kuće „Atlantik Rekords“ koja je napravila revoluciju u svetu crnačke muzike, posebno takozvanog „južnjačkog soula“. Kao producent Veksler je lansirao brojna velika imena, poput Reja Čarlsa, Arete Frenklin, Vilsona Piketa, Otisa Redinga, Vilija Nelsona, Šer, Dastija Springfilda. Bio je producent i Boba Dilana i sastava „Led Cepelin“. Sarađivao je i sa Santanom, Džordžom Majklom, grupom „Dajer Strejts“.
2013 – Preminuo je Žak Verže, francuski advokat svetskog ugleda. Proslavio se odbranom Alžiraca tokom rata za nezavisnost te zemlje. Često je branio ozloglašene poput Klausa Barbija, Karlosa Šakala, Tarika Aziza, pa je otuda prozvan „đavolji advokat“.
2019 – Preminuo je Dobrilo Nenadić, srpski književnik. Po zanimanju inženjer agronomije, Nenadić je najzaslužniji za masovno širenje kulture maline, koja je postala jedan od glavnih izvoznih artikala srpske poljoprivrede, prvo u oblasti njegovog Arilja a onda i širom Srbije. Već njegov prvi objavljeni roman „Dorotej“ bio je, 1978. godine, najčitanija knjiga Narodne biblioteke Srbije. Druga dela: „Kiša“, „Despot i žrtva“, „Brajan“, „Sablja grofa Vronskog“, „Pobednici“, „Gvozdeno doba“, „Hermelin“.
2019 – Na tvrđavi Novo Brdo, u Kosovskom Pomoravlju, kao i kod ostataka tamošnje crkve Svetog Nikole istaknute su zastave privremenih institucija u Prištini. Novo Brdo, grad i tvrđavu, među najvažnijima u srednjevekovnoj Srbiji, sagradio je Kralj Milutin krajem 13. veka.
2020 – Umro je Antonije Đurić, srpski novinar i publicista. Osim redovnog novinarskog posla, bavio se istorijskom publicistikom, veoma zapaženo, s velikim tiražima. Kao politički protivnik režima u socijalističkoj Jugoslaviji, sedam godina je proveo u zatvorima. Dela: „Solunci govore“, „Za čast otadžbine“, „Crvena kuga“.
2021 – Avganistanski Talibani zauzeli su Kabul, okončavši zaposedanje cele zemlje. Snage SAD, sa saveznicima, zauzele su Avganistan decembra 2001. Dotadašnji predsednik Avganistana Ašraf Gani napustio je zemlju.
2025 – U Enkoridžu, Aljaska, sastali su se predsednici SAD i Rusije, Donald Tramp i Vladimir Putin. Centralna teme je izvesno bilo pitanje Ukrajine.
2025 – U Pekingu su započele Svetske igre humanoidnih robota. Približno 500 učesnika nadmetalo se u fudbalu, kik-boksu, atletici, trkama.