Predsednik Vučić izneo plan za Srbiju u pet tačaka

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je programski tekst u kom je izneo plan za Srbiju u pet tačaka. Vučić je u tekstu za „Kurir“ kao pet tačaka izneo drastično smanjenje broja članova Vlade, državnih sekretara, pomoćnika ministara, kao i njihovih aparata, povećanje produktivnosti i više rada i posvećenosti, hrabru i snažnu promena kompletnog obrazovnog sistema Srbije, sveobuhvatan pristup rešavanju svih energetskih pitanja i problema, uključujući korišćenje nuklearne energije i agresivno usvajanje znanja i njegova primena u robotici, veštačkoj inteligenciji i modernim tehnologijama. Tekst predsednika Vučića prenosimo u celosti: Svet oko nas se menja. Sporije nego što bismo možda hteli, ali brže nego što, svesno i podsvesno, možemo da ispratimo. Prihvatamo nove informacije, tehnologije, ali kao socijalna bića smo prevashodno ograničeni sopstvenim iskustvom, nostalgičnim sećanjima i pogrešnom verom da će se doba iz mladosti, u kakvom-takvom obliku, ponovo vratiti. Neće. Iz vremena za nama samo je potrebno da izvučemo pouke, da se uhvatimo ukoštac s novim dobom i da menjamo sebe. Menjajući sebe, svoje navike, menjamo budućnost. Budućnost ne određujemo sopstvenim željama, već radom i promenom navika i ponašanja. Važi za sve, za nas u Srbiji posebno. Ciklus od 2014. do 2026. godine je završen. Uspeli smo da spustimo nezaposlenost sa 26 na 8%, što je istorijski rezultat. U isto vreme, povećali smo bruto domaći proizvod zemlje (BDP) sa 32 milijarde na gotovo stotinu milijardi evra. Kao rezultat te politike, vrednost onoga što danas stvorimo je tri puta veća od onoga što smo stvarali pre 12 godina. Naša ekonomija je bila otporna i živa u vreme najvećih kriza, od kovida do poslednjih ratova. Ipak, potrebne su nam velike promene kako bismo stopu rasta i nisku stopu javnog duga zadržali u vremenu koje dolazi i nastavili da poboljšavamo životni standard građana. Potrebne su brojne adaptacije i promene u ekonomskoj politici, ali i stvarima u kojima nismo uspeli u prethodnim godinama, ili koje su bile posledica snažnog ekonomskog rasta i uopšteno govoreći ljudske prirode, a mi se tome nismo dovoljno suprotstavili. U svetu su se odvojile dve velike sile, SAD i NR Kina, dok Evropa pokušava da uhvati priključak (korak), sve jasnije razumevajući da na svom putu budućnosti više neće moći da računa na bespogovorno savezništvo SAD. Danas, brže nego ikad, dolazi do političke, vojne, ali i još značajnije, ekonomske prekompozicije sveta. Kina i Amerika su znatno ispred u razvoju veštačke inteligencije, iako Evropa, posebno Nemačka i Francuska, daju sve od sebe da se priključe odbeglom dvojcu. Međutim, pozicija Evrope je mnogo teža, komplikovanija, drugačija i složenija, najpre zbog nedostatka energenata i mineralnih sirovina u odnosu na pomenuti dvojac, koji prednjači, a još više zbog regula koje ograničavaju radno vreme u Evropi, daju ogromna prava radničkim sindikatima i onemogućavaju Evropljanima, čak i Nemcima, da fleksibilnije i snažnije „pokrenu motore“ i pristignu Kineze i Amerikance. I ono najvažnije, u Evropi, i tu mislim na sve nas, trenutno se najbolje živi, i ljudi veruju da će ponavljanjem istog, nečinjenjem i nemenjanjem, uspeti da sačuvaju isti tempo razvoja i, još važnije, isti nivo životnog standarda. To, naravno, nije moguće. Mi u Evropi nemamo žudnju za napretkom, uvek želimo više pravde, ali „oko tigra“ u ekonomiji izgubili smo u poslednje dve decenije potpunog zadovoljstva. Srbija je mala zemlja, nevelika evropska ekonomija, i ne može presudno da utiče na promenu velike slike, ali može da postane primer većima. Ipak, uveren sam da su Nemci već razumeli poruku svojih eksperata i da im glavna tema postaje povećanje produktivnosti sopstvene ekonomije, a time i mi, na svom malom nivou, moramo da se pozabavimo. Srbiji su potrebne odlučne i ozbiljne reforme, strukturne, suštinske, koje mogu da donesu ozbiljni, odgovorni i iskusni ljudi, a ne revolucionarno poskakivanje i ludiranje u teškim vremenima. Smatram da je neophodno da u narednom periodu donesemo hrabre i važne odluke: 1. Drastično smanjenje broja članova Vlade, državnih sekretara, pomoćnika ministara, kao i njihovih aparata. Odlučnije i snažnije nego pre 12 godina, potrebno je ukinuti brojne agencije, kancelarije i uprave koje su sebi svrha, a suštinskog razloga za njihovo postojanje nemaju. Takođe, potrebno je pristupiti dodatnoj deregulaciji, za koju smo samo mi odgovorni, poput nepotrebne sertifikacije robe koja dolazi iz EU, zbog čega ti proizvodi imaju višu cenu u Srbiji nego u EU. 2. Povećanje produktivnosti i više rada i posvećenosti. Moraćemo da radimo više, a ne manje. Žao mi je što to moram da kažem jer znam koliko je nepopularno, ali neko mora to da saopšti ljudima. Mesecima se vodi dijalog o ukidanju radnih dana i sati, te biće veća motivacija ako skratimo radno vreme, te putovaćemo i živeti mnogo lepše nego danas. Toga neće biti. Radićemo više. Počeću od sebe i pokazati da je to moguće, a tražiću to i od svih ostalih. Nemačka, kao motor Evrope, da bi izdržala industrijsko-tehnološku utakmicu s Kinom i Amerikom, povećavaće radne sate i dane. Srbija ne sme i ne može da prihvati neodgovorne ideje o skraćivanju radnog vremena. 3. Hrabra i snažna promena kompletnog obrazovnog sistema Srbije. To znači veću otvorenost prema svetu, posebno na nivou viših i visokih škola, ali i prihvatanje, bez oklevanja i bez dodvoravanja bilo kome, dualnog obrazovnog sistema, pri čemu je priprema mladih ljudi za tržište radne snage od presudnog značaja. 4. Sveobuhvatan pristup rešavanju svih energetskih pitanja i problema, uključujući korišćenje nuklearne energije. Decenijama nismo imali nove energetske objekte, mnogo toga smo izgradili, ali gotovo sve u nuždi i pritisnuti spoljnim ratovima, sankcijama. I danas planiramo izgradnju brojnih naftovoda, gasovoda, interkonektora, hidroelektrana, vetroparkova i solarnih elektrana, ali sve to neće biti dovoljno za energetsku stabilnost Srbije bez izgradnje malih i velikih nuklearnih postrojenja u njoj. Najčistija i najbezbednija energija. Obezbediti znanje i novac za poduhvate u ovoj oblasti biće najveći izazov za buduću vladu, baš kao i upravljanje rudnim blagom, sirovinama, mineralima i retkim metalima. 5. Agresivno usvajanje znanja i njegova primena u robotici, veštačkoj inteligenciji i modernim tehnologijama. Dalja kupovina superkompjutera i izgradnja data centara ne sme da se prekine zbog nedostatka električne energije. Data centri su najvažnije fabrike, one koje stvaraju inteligenciju, i to je jedna od stvari koja će da napravi razliku u našu, srpsku korist u odnosu na region. Uz sve brojne rezultate, objektivne i merljive, postoje stvari koje nismo uspeli da uradimo i pružimo građanima. Bilo je nedovoljno pravde, ne samo našom krivicom, ali svakako ne i bez naše odgovornosti. Ipak, ono što je najvažnije, nismo uspeli da građane oslobodimo arogancije i bahatosti vlasti, od lokalnog do najvišeg nivoa. Da prevedem, nismo uspeli da odgovorimo svim samoživim i arogantnim vlastodršcima, prepoznatljivim po rečenici: „Znaš (li) ti ko sam ja?!“ Nismo uspeli da ih naučimo da čekaju u redu, čak i kada izjavljuju saučešće na groblju, da čekaju u redu u prodavnici, da se parkiraju kao i svi ostali ljudi, da pokazuju skromnost i zahvalnost umesto nadmenosti i bezobzirnosti. Postoje dve strane nejednakosti, oni arogantni i obični ljudi. Na strani sam ljudi, naroda, jer niko ne sme da bude omalovažavan i nepoštovan. Nismo uspeli, a nadam se da ćemo imati priliku da to promenimo i pobedimo. Za to i lično snosim krivicu. Uvek sam mislio da je rezultat na semaforu ono što opredeljuje ljude, razumevajući da su ti rezultati realno dobri. Nisam shvatao da bi ljudi prihvatili i lošije rezultate u zamenu za manje osionosti i bahatosti, a u korist više ljudskosti i empatije kod svakoga od nas. Naše protivnike s blokaderskih lista gotovo da nisam ni pomenuo u ovom tekstu. S namerom i razlogom. I u opoziciji, blokaderi su u prethodnih godinu dana pokazali daleko više osionosti, sujete i obesti od onih koji su na vlasti, a programa, plana, ciljeva i rezultata nema ni na vidiku. Neće ih ni biti. Vreme je za promene, još veću posvećenost i odgovornost. Promene ne samo u izgradnji objekata i naše infrastrukture već i u našoj svesti i drugačijem, racionalnijem pogledu na svet oko nas. Potreba za takvim promenama je velika, ne treba da uništimo tu ideju!